Да ли нам поподневна дремка чини више штете него користи

Поподневно спавање је мач са две оштрице. Уколико то обавимо како треба, то је моћан начин да се напуни мозак, побољша концентрација и подржи ментално и физичко здравље. Погрешно учињено, може нас оставити још уморнијим, дезоријентисаним и са проблемом да заспимо током ноћи. Кључ лежи у разумевању како тело регулише сан и будност.

Већина људи доживљава природни пад будности у раним поподневним сатима, обично између 13 и 16 часова. Ово није само због обилног ручка – већ наш унутрашњи телесни сат, или циркадијални ритам, ствара циклусе будности и умора током дана. Ранопоподневно затишје је део овог ритма, због чега се толико људи у то време осећа поспано.

Студије указују да кратко спавање током овог периода – после чега је идеално да будемо изложени јаком светлу – може помоћи у сузбијању умора, појачати будност и побољшати когнитивне функције без ометања ноћног сна. Ове „снажне дремке“ омогућавају мозгу да се одмори без клизања у дубок сан, што олакшава буђење са осећајем освежења.

Али постоји квака: предуго дремање може довести до тога да се пробудите и осећате горе него раније. То је због „инерције спавања“ – омамљености и дезоријентације која долази због буђења током дубљих фаза сна.

Када се спавање продужи дуже од 30 минута, мозак прелази у спори сан, што отежава буђење. Студије показују да буђење из дубоког сна може трајати и до сат времена. Ово може имати озбиљне импликације ако тада покушавамо да обавимо неке сигурносно ризичне задатке, донесемо важне одлуке или управљамо машинама, на пример. А ако се одспава прекасно у току дана, то може да поништи „нагомилавање притиска у сну“ – природног нагона тела за спавањем – што отежава да заспите ноћу.

Када је дремање неопходно

За неке, дремање је неопходно. Радници у сменама се често боре са фрагментираним сном због неправилних распореда, а добро темпирано спавање пре ноћне смене може повећати будност и смањити ризик од грешака и несрећа. Слично томе, људи који се редовно боре да се ноћу довољно наспавају – било због посла, родитељства или других захтева – могу имати користи од дремања како би надокнадили изгубљене сате сна.

Без обзира на то, ослањање на дремке уместо на побољшање ноћног сна је краткорочно решење, а не одрживо решење. Људима са хроничном несаницом се често саветује да у потпуности избегавају дремке, јер дневни сан може ослабити њихову жељу да спавају ноћу.

Одређене групе користе стратешко дремање као средство за побољшање учинка. Спортисти укључују дремање у свој распоред тренинга како би убрзали опоравак мишића и побољшали параметре везане за перформансе, као што су време реакције и издржљивост.

Истраживања такође указују да људи на пословима који захтевају јаку концентрацију, као што су здравствени радници и летачке посаде, имају користи од кратких планираних дремки како би одржали будност и смањили грешке изазване умором. НАСА је открила да дремка у трајању од 26 минута може да побољша перформансе оперативног особља на дугим летовима за 34%, а будност за 54%.

Како правилно одспавати

Да бисте ефикасно одспавали, важно је време и окружење. Дремање између десет и 20 минута спречава умор. Идеално време је пре 14.00 – прекасно дремање може померити природни распоред спавања.

Најбоље је одспавати у хладном, мрачном и тихом окружењу, слично условима ноћног сна. Маске за очи и слушалице за поништавање буке могу помоћи, посебно онима који дремају у светлом или бучном окружењу.

Упркос предностима, дремање није за свакога. Старост, начин живота и основни обрасци спавања утичу на то да ли дремке помажу или сметају. За добар сан кључна је стратегија – знати када, како и да ли уопште треба да спавамо.

За неке је то животни трик за побољшање фокуса и енергије. За друге, то је клизав пут у поремећају сна. Кључно је експериментисати и посматрати како дремке утичу на ваш укупни квалитет сна.

Ако се уради мудро, дремке могу бити вредан алат. Лоше урађено, можда су оне разлог зашто буљите у плафон после пола ноћи.