Izbegavanje, a ne anksioznost, sabotira naš život

Anksioznost je za mnoge ljude poput nepoželjnog gosta – dugotrajno prisustvo koje izaziva napetost, zamagljuje um beskrajnim pitanjem „šta ako“ i ispoljava se kroz različite psihosomatske senzacije.

Luana Markes, profesorka psihijatrije na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard, navodi da je u svojoj praksi srela mnogo pacijenata koje je anksioznost potpuno pregazila. Jedna pacijentkinja joj se žalila kako joj srce kuca kao podivljali bubanj zbog anksioznosti pri pomisli na javni nastup. Drugi pacijent je rekao da ga anksioznost tera da provodi besane noći, progonjen brigama o budućnosti njegove romantične veze. A još jedan pacijent je rekao da mu se od anksioznosti grči stomak samo pri pomisli da treba da se suoči sa svojim timom koji loše radi.

Ovi ljudi nisu izuzetak. Ali anksioznost, međutim, nije lutkar koji vuče konce u našim životima. Postoji suptilnija, podmukla marioneta, a zove se psihološko izbegavanje. Kada izbegavamo određene situacije i odluke, to može dovesti do pojačane anksioznosti i dodatnih problema, dodaje profesorka.

Psihološko izbegavanje je način da se izbegne nelagodnost

Psihološko izbegavanje je brzo rešenje za neprijatnu emociju. Nudi emocionalno olakšanje, ali olakšanje je prolazno i često ga veoma skupo plaćamo. Psihološko izbegavanje je slično noju koji zakopava glavu u pesak, birajući neznanje umesto konfrontacije, sve dok se u pozadini sprema oluja.

Jak osećaj socijalne anksioznosti pacijentkinje, koji se manifestovao kao strah od javnog nastupa – doveo je do toga da je odabrala drugačiju karijeru i prihvatila posao sa nižim primanjima, samo da bi izbegao javni nastup.

Briga drugog klijenta oko budućnosti njegovih partnerskih odnosa dovela je do poremećaja sna, što je zauzvrat dovelo do toga da je stalno kasnio i da mu je primetno smanjena produktivnost na poslu.

Gubici koje proizvodi smanjena produktivnost povezana sa mentalnim zdravljem je zapanjujuća. Studija koju su sproveli istraživači u okviru Svetske zdravstvene organizacije procenjuje da depresija i anksiozni poremećaji koštaju globalnu ekonomiju bilion dolara svake godine zbog smanjene produktivnosti.

A treći pacijent, koji je izbegavao konfrontaciju sa svojim kolegama koji su loše radili ugrozio je uspeh svoje kompanije.

U svim ovim slučajevima, pravi negativac nije anksioznost. To je izbegavanje, strategija koja ne samo da ne rešava probleme već ih produbljuje.

Psihološko izbegavanje se ne odnosi na radnje koje preduzimamo ili ne preduzimamo, već na namere koje stoje iza njih. Ako naše akcije imaju za cilj da na brzinu zgnječe nelagodu, onda verovatno izbegavamo. Za svakog od pomenutih klijenata, izbegavanje je postalo štaka, koja je u početku ublažavala njihovu anksioznost, ali ju je progresivno pojačavala. Psihološko izbegavanje, umesto da ublažava anksiozne poremećaje, može da ih pogorša.

Tri obrasca psihološkog izbegavanja

Razumevanje obrazaca psihološkog izbegavanja je prvi korak ka promeni. Profesorka Markes navodi tri načina na koja ljudi imaju tendenciju da praktikuju psihološko izbegavanje.

Nagle reakcije

Reagovanje je svaki odgovor koji nastoji da eliminiše izvor neprijatnosti. To je kada žurno odgovorimo na imejl koji nas uznemiri ili povisimo glas ne razmišljajući o posledicama.

Bavimo se situacijom, ali samo da bi nelagodnost brzo nestala. Reagovanje često samo raspiruje vatru, što dovodi do još više problema. Ovo često izgleda kao da koristite ekspres lonac bez ventila pod pritiskom.

Povlačenje

Povlačenje je čin udaljavanja ili povlačenja iz situacija koje izazivaju anksioznost. Na primer, klijentkinja sa strahom od javnog govora odabrala je drugačiji posao da bi to izbegla. Drugi će posegnuti za alkoholom kako bi otupeli ili neprekidno prelistavati sadržaj na društvenim mrežama umesto da se suoče sa teškim razgovorom.

Iako se u datom trenutku možemo osećati dobro, ovo izbegavanje skupo plaćamo jer ima tendenciju da poveća anksioznost, pošto je osnovna situacija još uvek prisutna.

Ostajanje

Ostajanje je produžavanje statusa kvo kako bi se izbegla nelagodnost promene. Mnogi od nas se drže posla ili veze čak i kada znamo da to nije dobro za nas. Ostajanje u poznatoj situaciji pruža osećaj sigurnosti, ali na duge staze i dalje ostajemo zaglavljeni u problemu.

Strategije za prevazilaženje psihološkog izbegavanja

Psihološko izbegavanje je moćan neprijatelj, ali postoje tri naučno zasnovane veštine za borbu protiv njega.

Promena

Promena podrazumeva da dobro razmislimo, posebno kada anksioznost pokuca na vrata. U tim trenucima često imamo crno-bele, iskrivljene misli, baš kao i pacijent koji je bio zabrinut zbog romantične veze, stalno govoreći sebi: „Nikad neću biti u dobroj vezi“.

Promena znači skidanje tamnih, monohromatskih naočara i ponovno gledanje sveta u bojama. Izazovite svoje misli, očistite sočiva tako što ćete se zapitati: „Da li bih to savetovao svom najboljem prijatelju u ovakvoj situaciji?“ Moguće je promeniti način na koji razgovaramo sami sa sobom, zamišljajući šta bismo rekli prijatelju. Kada je počeo sebi da govori: „Imam mnogo toga da unesem u vezu“ i „Imao sam uspešne veze u prošlosti“, omogućilo je pacijentu dr Markes da bolje spava noću i pomoglo mu da krene u drugom pravcu i da traži ono što mu je najvažnije.

Približavanje

Suprotnost izbegavanju je približavanje, što ne podrazumeva direktan napad na svoje strahove, već na preduzimanje koraka kojima bismo mogli da upravljamo strahovima.

Treba se zapitati: Koji mali korak mogu da učinim prema svojim strahovima i anksioznosti da bih prevazišao izbegavanje. Pacijentkinja sa strahom od javnog nastupa se dobrovoljno prijavila da pročita priču u učionici svog sina kao prvi korak u prevazilaženju straha. Čak i najmanji čin suočavanja sa našim strahovima može preokrenuti naš mozak da se bolje nosi sa anksioznošću, umesto da je zaobiđe.

Usklađivanje

Usklađivanje je život vođen vrednostima, gde su naše svakodnevne akcije usklađene sa onim što nam je najvažnije: našim vrednosnim sistemom.

Ovo je suprotno od onoga što većina nas radi kada smo anksiozni. U trenucima intenzivne anksioznosti, skloni smo da dozvolimo da naše emocije, a ne naše vrednosti, diktiraju naše postupke. Da bismo živeli život vođen vrednostima, moramo prvo da identifikujemo šta nam je najvažnije u životu, bilo da je to zdravlje, porodica, posao ili nešto drugo. Tada treba da posvetimo vreme i trud našim vrednostima.

Usklađivanje ponašanja sa vrednostima može smanjiti anksioznost i poboljšati kvalitet naših života.

Sklonost ka psihološkom izbegavanju može biti jaka, ali razumevanjem njenih obrazaca i upotrebom pravih strategija možemo se snaći u ovom izazovu i izaći jači. Zapamtite, naglašava prof. dr Luana Markes, ne radi se o tome da budemo neustrašivi, već o tome da ne dozvolimo da strah upravlja našim životom.