Nije dobro što nam tehnološke sprave ne dozvoljavaju da osetimo pravu dosadu, tvrde naučnici

Ovaj ‘duboki’ nivo dosade razlikuje se od početnog, površnog nivoa dosade koji imamo kada čekamo na autobuskoj stanici ili čekamo da počne neka emisija na programu. Ipak, ovo početno uranjanje u monotoniju možemo trenutno da raspršimo čim pogledamo u telefon da vidimo ima li novih objava na Tviteru, Instagramu, Tik toku ili Fejsbuku, što znači da nivoi dosade nikada ne prelaze u zonu kreativnosti.

„Duboka dosada može zvučati kao izrazito negativan koncept, ali u stvari, može biti izuzetno pozitivna ako se ljudima pruži šansa za neometano razmišljanje i razvoj“, kaže Timoti Hil, sociolog sa Univerziteta Bat u Velikoj Britaniji.

„Moramo priznati da je pandemija bila tragično, destruktivno, iscrpljujuće iskustvo za hiljade ljudi, ali svi smo upoznati sa pričama onih koji su u izolaciji pronašli nove hobije, karijere ili odlučili da promene svoj dotadašnji život.“

Oni koji su iskusili dublju dosadu, našli su bolja rešenja kako da provode vreme

Hil i njegove kolege ispitali su život 15 ljudi koji su ili dobili plaćeno slobodno vreme ili su zamoljeni da rade od kuće tokom pandemije koronavirusa. Učesnici su bili različite dobi, zanimanja i nivoa obrazovanja i svi su bili iz Engleske ili Republike Irske.

Sa učesnicima su vođeni strukturirani intervjui u kojima su objašnjavali kako su proveli vreme tokom pandemije, kao i kakva su osećanja proživljavali. Kad god im je bilo dosadno, okretali su se društvenim mrežama i takozvanom Doomscrolling-u.

Učesnici studije koji su, pak, iskusili dublju dosadu, otkrili su da im je ona izazivala osećaj nemira i praznine. Međutim, imali su želju da tu prazninu popune nekim novim ili zaboravljenim pasijama – obradom drveta, kuvanjem, vožnjom bicikla.

Istraživači su žele da naglase da mnogi nemaju taj luksuz da samo sede i ne rade ništa duže vreme – i da su društvene mreže bile od vitalnog značaja za održavanje kontakata sa porodicom i prijateljima tokom pandemije. Međutim, naglašavaju potrebu da se istakne važan podatak kako društvene mreže utiču na naše razmišljanje.

„Problem koji smo primetili je taj što društvene mreže ublažavaju površnu dosadu, ali ta vrsta distrakcije oduzima vreme i energiju i sprečava ljude da dođu u stanje duboke dosade, gde bi mogli da otkriju nove strasti“, kaže Hil.

Dosadu treba kultivisati

Ova ideja površne i duboke dosade, stara skoro 100 godina, potiče iz serije predavanja nemačkog filozofa Martina Hajdegera. Hajdeger je ukazivao na to da je dosada izuzetno važan deo života i da je treba kultivisati.

Zanimljivo je da smo u potonjim decenijama osmislili sve više i više načina da izbegnemo dosadu: naši umovi su sada danonoćno okupirani, zahvaljujući društvenim mrežama i svemu ostalom što nude pametni telefoni, tableti i računari. Ne morate nikada da stanete i da se izgubite u svojim mislima, ako to ne želite.

Druge studije su takođe ukazivale da su dosada i sa njom povezano slobodno lutanje u mislima ključna osnova za kreativnost, zbog čega nam toliko dobrih ideja dolazi kada se tuširamo. Istraživači koji stoje iza ove najnovije studije planiraju da dublje zakopaju u ovu temu.

„Ovo istraživanje nam je dalo prozor da shvatimo kako kultura koja je uvek uključena, 24/7 i uređaji koji obećavaju obilje informacija i zabave možda otklanjaju našu površnu dosadu, ali nas zapravo sprečavaju da pronađemo značajnije stvari", kaže Hil. „Oni koji se bave digitalnim detoksikacijama možda su na pravom putu."