Sezonska depresija, mali saveti za manje lošeg raspoloženja

Stanje poznato kao sezonska depresija javlja se samo tokom određenih godišnjih doba. Pored lošeg raspoloženja, ljudi mogu biti letargični, teško im je da ustanu ujutru i imaju potrebu da jedu više ugljenih hidrata nego obično.

Postoji načini da se na ovakvo stanje tokom jesenjih i zimskih meseci utiče i da se bolje osećamo.

Boravak napolju

Neraspoloženje tokom godišnjih doba kada su dani kraći i dobijamo manje sunčeve svetlosti, posledica je poremećaj cirkadijalnog ritma – ponavljanje obrazaca dnevnih aktivnosti. Da bismo se dobro osećali, ovaj ritam trebalo bi da bude stabilan. To se postiže redovnim izlaganjem dnevnoj, a naročito jutarnjoj svetlosti nakon buđenja.

Poremećaj cirkadijalnog ritma je povezan sa poremećajima spavanja, ishrane i metabolizma, promenama raspoloženja, pa utiče na nas tako što nas rastuži.

Zbog toga izlazak napolje i prirodno dnevno svetlo može biti od velike pomoći.

Pošto nam svetlost šalje direktne signale da je vreme za buđenje, treba izaći napolje čim svane, odmah pošto zađe sunce može biti signal za raniji odlazak na počinak.

Treba izaći napolje i upiti prirodno svetlo. Ali ako ne možete da izađete napolje zbog nevremena, može se isprobati terapija jarkim svetlom. Pomaže jaka fluoroscentna svetlost lampe. Istraživanja pokazuju da 30 minuta terapije jakom svetlošću dnevno može pomoći u smanjenju simptoma tuge.

Aktivnosti u prirodi mogu nam pomoći da pobegnemo od obilnog ručka kod kuće. Grupna šetnja sa kolegama ili komšijama u vreme ručka, vežbanje na dnevnom svetlu u grupi takođe može da podstakne pozitivne emocije i povezanost, što je dobro za mentalno zdravlje.

Što više smeha

Više humora u životu može umanjiti negativne emocije i čak poboljšati kvalitet sna, raspoloženje i sprečiti depresiju.

Uveče desetak minuta razmišljajte o nečemu smešnom što se dogodilo tokom dana ili zamislite nešto šaljivo što bi se moglo desiti u narednom periodu. A tri do četiri večeri nedeljno odvojte za neku komediju na televiziji.

Hobi je prava stvar

Nađite neki hobi ili se vratite nekom koji ste ranije imali. Hobi će vam pomoći da uposlite mozak, manje ćete razmišljati o lošim stvarima.

Ako volite da kuvate, isprobajte nove recepte! Dobar je svaki hobi koji vas ispunjava.

Možda se nećete osećati bolje dok se bavite svojim hobijem, jer zahteva koncentraciju, ali čim završite svoj zadatak, bićete zadovoljni sobom, a to smanjuje neraspoloženje.

Držite svoj telesni sat u ritmu

Pošto se smatra da je tuga prouzrokovana poremećajem cirkadijalnog ritma, održavanje ritma može pomoći da ne budemo tužni.

Spavanje je veoma važno. Zato uveče pokušajte da izbegavate previše jakog svetla, jer će vam to odložiti san. Pokušajte da u slično vreme idete na spavanje i da se budite i tokom nedelje i vikendom. Pored pravilnog sna, pomažu i redovni obroci.

Iako pad raspoloženja nije alarmantan, ako simptomi traju nekoliko nedelja ili imaju veliki uticaj na vaš život, možda bi trebalo da porazgovarate sa svojim lekarom. U međuvremenu, imajte na umu da čak i samo nekoliko malih promena svakog dana može pomoći da se neraspoloženje umanji.