Живети занимљивије – како да трансформишемо досадну свакодневицу

Посао, деца, школа, куповина, кућни послови… па опет све из почетка. Пошто је живот састављен из обавеза, уместо да над њима кукамо или да од њих бежимо, стручњаци саветују да је ипак најбоље да их „трансформишемо“.

Најновија психолошка истраживања о добром животу указују на једно од решења: Променом начина размишљања, сваки дан се може учинити занимљивим, уз психолошки бољитак и бољи осећај.

Психолошки бољитак, односно, како научници кажу – богатство, описује се као снажан облик когнитивног ангажовања. Разликује се од среће и тражења смисла, али је једнако важно за добар и квалитетан живот.

Лорин Бесер, професорка филозофије, Универзитета Мидлбeри у Вермонту, у сарадњи са Шигехиром Ојшијем, истраживала је да ли је област психологије у великој мери превидела важну димензију – доброг, квалитетног живота.

Шта је психолошко богатство

„Као филозоф у нашем тиму, најпре сам помогла да се дефинише појам психолошког богатства и разуме шта га разликује од среће и значења. Друго, почела сам да истражујем зашто је психолошко богатство уопште вредно и важно за људе”, рекла је Бесерова.

„Наше почетне студије су откриле да људи цене искуства која стимулишу њихов ум, изазивају их и производе низ емоција. Многи би изабрали живот пун тих искустава кока чине психолошко богатство, уместо срећног живота или живота са смислом”, додаје.

Бесерова тврди да њена филозофска анализа сугерише да је психолошко богатство добро за људе, најпре – јер је занимљиво.

„Начин размишљања који карактеришу радозналост, креативност и свесност, који постају део свакодневице, могу да трансформишете напор у бескрајне могућности да доживите свет као веома занимљив. Тако развијате способност да побољшате сопствени живот”, саветује она.

Бесерова такође објашњава њен појам свесности који тачније назива: свесност 2.0. Каже да тај појам означава свест о свету који нас окружује, и обраћање пажње на људе и појаве али без осуђивања и вредновања.

„То је облик запажања који доноси детаље које обично превиђате: текстуру лишћа собне биљке, лица странаца поред којих пролазите на тротоару, различите висине саксија на полици цвећаре… Доводећи ове детаље у своју свест, стимулишете свој ум, омогућавајући вам да се ментално бавите својом околином на активан начин. То је први корак ка стицању занимљивих искустава“, додаје.

Ако ово применимо на свакодневицу и на пример полазак на посао, тај пут ћемо учинити мање досадним.

„Кроз активно примећивање ствари око себе – било да су то људи окупљени на аутобуској станици, деца, занимљива лица, боје, саобраћајни знаци, семафори, паркови, јата птица… или саобраћајни обрасци створени семафором, или јато птица... укључујете свој ум и ствари можете да доживите на занимљивији начин“, објашњава Бесерова.

Радозналост: Истраживање кроз питања

Радозналост није резервисана само за децу. Без обзира колико знате, увек постоји нешто што вас занима и о чему још можете да научите – посебно ако сте научили да примећујете детаље кроз свесност 2.0, каже професорка филозофије.

Рецимо да сте приметили да се током путовања на посао група људи окупила око аутобуске станице. Ето прилике да радозналост расте. Можете да почнете да се питате – да ли је та аутобуска станица увек била ту, колико дуго је тај чудан оглас за издавање стана залепљен на наслону седишта испред Вас…

Постављањем питања, објашњава професорка, тражите од свог ума да размотри нешто што раније није. Креирате нове мисли, а ако пустите свој ум да иде даље, имаћете занимљиво искуство, па чак и током свакодневне рутине одласка на посао.

Креативност: Пробајте нешто ново

Иако људи често размишљају о креативности као о таленту, са којим су се родили само уметници или проналазачи, свако има способност да буде креативан. Креативност је вештина која укључује стварање нових веза са вашим умом.

Креативни сте кад год радите нешто ново или другачије. Било да сликате пејзаж или носите нову, необичну комбинацију боја, испробавате да направите ново јело или једноставно прилагођавате рецепт, већ познатог јела – све то спада у креативност.

Када сте креативни, на велике или мале начине, стварате новине у животу, а то вас ставља на пут ка доживљају психолошког богатства. Свака новина приморава ум да размишља и осећа на нове начине, стимулишући тај снажан облик когнитивног ангажовања који доноси осећај – да нам је занимљиво.

„Чак и само мало креативности ће донети новину у вашу свакодневну рутину. Носите нешто што иначе не носите. Промените мало рукопис, изаберите себи нову необичну оловку, промените обрасце на чувару екрана… Обратите пажњу на утицај ових малих ствари на ваш дан. Мало по мало, они ће се збрајати како би вам дан учинили бар мало занимљивијим”, истиче професорка Бесер.

Додатно тврди да „не постоји једно универзално занимљиво искуство за све нас, јер оно занимљиво у потпуности зависи од тога како се наши умови ангажују и како реагују”.

„Све што сам навела на основу анализе односи се на моћ коју начин размишљања може донети. То је способност да унапредимо наше животе и свако може да је развије”, закључила је Лорин Бесер, професорка филозофије на Универзитету Мидлбeри у Вермонту.