Зашто губимо концентрацију и како да је вратимо у четири корака

Живот пун ометања није „пун“ живот, истиче Ерсети, јер кад нисмо у стању да одржимо сталну пажњу, нисмо у могућности да постигнемо све што смо испланирали.

Колико је заправо могуће постићи све испланирано. Можда је нормално да нешто не постигнемо и оставимо за други дан?

Ерсети сматра да се озбиљан проблем губљења концентрације огледа у променама када нисмо у стању да прочитамо неколико страница књиге или не успевамо да разговарамо и дружимо се са породицом.

„Колико често се дешава да радите на пројекту, али када отворите неколико нових Chrome картица у приказу, ваш мозак не може да престане да скаче са теме на тему? Или бисте желели да проведете квалитетно време са породицом, али на крају вас ометају мејлови које не можете (или ипак не желите) да игноришете? Успела сам да смислим четири корака који су ми помогли да побољшам фокус“, наводи Силвија.

Четири корака за побољшање концентрације

Пре свега би требало учинити најважнији корак – не осуђивати себе, јер нисмо за све криви, наглашава Ерсет, зато што су у питању много већи друштвени проблеми који произилазе из модерног начина живота.

Први Силвијин савет је да схватимо (и измеримо) утицај губитка фокуса, пратећи себе и бележећи колико времена нас кошта ометање.

„Затим, размислите шта бисте радили са изгубљеним временом. То би углавном било довољно времена да прочитате 50 страница књиге, истрчите полумаратон или позовете пријатеља с којим нисте разговарали дуго (и своју маму)“, саветује Ерсет.

Други савет је да се позабавимо великим проблемима: идентификујемо стрес, исцрпљеност и лошу исхрану.

„Разумевање шта су „велики проблеми“ је започињање решавања оних који су у нашој моћи, што ће имати изузетно позитиван ефекат на способност фокусирања“, додаје Силвија.

Затим, Ерсет предлаже да схватимо своје окидаче због којих губимо фокус, блокирамо их, и научимо како да се носимо са технологијом.

„Навешћу три технике које су направиле промену код мене: подесите тајмер на мрежи пре него што започнете задатак. Блокирајте одређене апликације и веб локације на свим уређајима. Обавештења која вас вуку на телефон су само прва половина проблема, док је активно отварање апликација за „тражење“ ометања друга половина. Одложите телефон, пошто је доказано да држање телефона на видику и на удаљености од руке представља извор ометања“, објашњава Силвија.

Коначно, требало би да увежбамо свој ум да успори и буде слободан да „лута“ у борби против брзине.

„Бављење „спорим“ активностима као што су читање књиге, вежбање или медитација натераће нас да успоримо свој ум и да се дубље концентришемо на једну ствар, чиме ћемо смањити жељу за допамином коју добијамо листањем Инстаграма“, наводи Ерсет.

Силвија додаје да је пуштање ума да „лута“ један од најзанемаренијих начина борбе против потребе да увек останемо заузети, јер не пуштајући мислима да раде слободно, гушимо креативни процес који је неопходан за развој мисли, идеја, размишљање о прошлости и плановима за будућност.

Пет највећих разлога за колективни губитак концентрације

Књига шкотског писца, Јохана Харија, „Украдени фокус“, открива нам колико мало знамо о овом глобалном проблему, доказујући да је реч о великим питањима која нас свакодневно муче. Стога наводи пет највећих узрока овог проблема.

Према Харију, брзина је можда и највећи узрок недостатка фокуса. Наводи да уколико дневно много времена проведемо у неким променама, докази сугеришу да ћемо бити спорији, правићемо више грешака, бићемо мање креативни и мање ћемо памтити оно што радимо.

Аутора не изненађује што су друштвени медији штетни за нашу пажњу, јер више изненађује колико су ове платформе пажљиво дизајниране за ову специфичну сврху.

Не телефони, већ стрес

Анкета коју је спровео YouGov показала је да разлог број један који људи приписују губитку пажње нису телефони, већ стрес (изабрало је 48 посто испитаника).

С једне стране, према Јохану, стрес директно утиче на сан и навике у исхрани, а сви заједно имају негативан утицај на пажњу.

„Како постајемо уморни, наша пажња се смањује и пада у стање звано „локални сан“, где је део нашег мозга будан, а део спава. У овом стању мислимо да смо будни, осетљиви и ментално способни, али нисмо. Ово иде на штету наше способности да се фокусирамо“, наводи Хари.

Јохан додаје да и загађење ваздуха утиче на мозак штетећи пажњи и наводи три начина на које исхрана штети нашем фокусу:

„Конзумирање пуно шећера изазива тренутни пораст енергије и каснију симпатију, која повлачи надоле нивое енергије, а тиме и нашу способност да се фокусирамо. Такође, једење сложене и прерађене хране (и покушај да се недостатак хранљивих материја надокнади капсулама) не обезбеђује неопходне хранљиве материје нашем мозгу за развој и функционисање у потпуности, али и боје за храну и други адитиви делују на мозак скоро као лекови“, објашњава Хари.

Силвија Ерсет оптимистично каже да смо на одличном почетку борбе, јер смо прочитали чланак и нешто ново научили.

„Што се тиче свих тешких ствари у животу, не постоји пречица или тајни рецепт да повратите контролу над својим фокусом – али барем доласком до краја овог чланка стављате вас у првих 20 посто људи за које је већа вероватноћа да ће то учинити“, истиче Ернест.