Koliko transplantacija materice može da pomogne u začeću

Između 2016. i 2021. godine, 33 žene su dobile transplantiranu matericu u Sjedinjenim Državama i do sada je njih 19, odnosno 58 odsto, rodilo ukupno 21 bebu, izvestili su istraživači iz Centra za hirirgiju JAMA.

„Transplantaciju materice treba smatrati kliničkom stvarnošću u SAD“, napisali su istraživači u studiji.

Sve žene su imale takozvanu apsolutnu neplodnost zbog problema sa matericom, odnosno, rođene su bez materice ili su imale zdravstveni problem zbog kojeg su morale da je uklone.

Više od milion američkih žena potencijalno bi moglo da ima koristi od transplantacije materice, rekla je vođa studije dr Liza Džoanson sa Medicinskog centra Univerziteta Bejlor u Dalasu.

Kod 74 procenta žena kojima je ovaj organ presađen, materica je još funkcionisala godinu dana nakon transplantacije. U toj grupi, 83 odsto je imalo živorođenu decu, izvestili su istraživači.

Sve bebe su rođene carskim rezom, u proseku 14 meseci nakon transplantacije. Više od polovine rođeno je nakon 36. nedelja trudnoće.

Nakon što se žena porodi, transplantirana materica se uklanja kako bi se izbegla potreba za doživotnom upotrebom imunosupresivnih lekova.

U Sjedinjenim Državama, operacije su izvedene u Medicinskom centru Univerziteta Bejlor, Klivlendskoj klinici i bolnici Univerziteta u Pensilvaniji, i spadaju u više od 100 transplantacija materice do sada urađenih širom sveta.

Međutim, troškovi vezani za operaciju mogu biti prepreka za neke žene.

„Činjenica je da je transplantacija materice tretman za plodnost“, a neke osiguravajuće kompanije mogu odbiti da ga pokriju, rekao je koautor studije dr Đulijano Testa iz Bejlora.

„Pokriće osiguranja za transplantaciju materice deo je šire diskusije koja uključuje pokriće za tretman neplodnosti uopšte“, dodala je Džoanson.

U dve trećine transplantacija u SAD, materica je potekla od živog donora, i kod njih je otprilike svaka četvrta osoba doživela komplikacije nakon operacije.

„Smanjenje rizika za žive davaoce trebalo bi da bude cilj, ukoliko broj preminulih donora nije adekvatan“, objasnili su dr Rejčel Forbs i Set Karp sa Univerziteta Vanderbilt u Nešvilu.