Šta je „menadžerska bolest“ i koja su rešenja za nju

Savremeni način života – malo kretanja, kancelarijski posao a odnedavno i rad od kuće, doveli su do porasta broja ljudi koji mnogo vremena provode sedeći u fotelji, stolici ili automobilu. Višesatno sedenje u nepravilnom položaju pogoduje razvoju različitih zdravstvenih tegoba, među kojima je i takozvana menadžerska bolest.

Anksioznost, gojaznost, srčane tegobe, povišen krvni pritisak, bol u vratu, napetost mišića i trnjenje u rukama - to su simptomi koji karakterišu menadžersku bolest.

Ona najčešće pogađa radno aktivne ljude, koji imaju između 30 i 50 godina - programere, bankare, preduzetnike, lekare, novinare i one na rukovodećim pozicijama.

„U poslednje vreme se baš dosta primećuje porast ljudi koji boluju od ovog problema, zato što neadekvatni uslovi za rad od kuće – sedenje na trpezarijskim stolicama, rad na stolu koji nije dobro podešen – su jedni od glavnih faktora koji dovode do te napetosti i bola, nepravilnog položaja, spazma mišića i ostalo“, objašnjava fizioterapeut Miloš Makarić.

Većina ljudi sklona je da simptome zanemari i pripiše umoru, iako dovode do nesanice i razdražljivosti, utiču na koncentraciju i remete bioritam.

„Prevencija je tu najbitnija, ali ako već dođe do problema, fizikalna terapija tu igra glavnu ulogu. Kada pričamo o fizikalnoj terapiji, to su razni fizikalni agensi, koji se bave bolovima, smanjenjem spazma, smanjenjem napetosti u muskulaturi, vežbe, ali kada kažem vežbe, mislim na ciljane vežbe, vežbe baš za taj problem, vežbe vratne muskulature, vežbe leđa, vežbe rastezanja, kao i redovne masaže“, kaže Makarić.

Ublažavanje bolova i lečenje traje od tri do šest meseci. Stručnjaci napominju da treba biti pažljiv i ne opredeljivati se za bilo koju vrstu sporta, već za vežbe koje se rade postepeno, bez naglih pokreta i prevelikog napora.

„Pacijenti često greše, pa kažu 'e, pa ja idem na fudbal, ja trčim', to jeste dobra fizička aktivnost, ali fizička aktivnost za eliminaciju stresa, što je jedan od faktora, ali za eliminaciju bola u leđima moramo raditi ciljane vežbe – plivanje i vežbe koje će pogađati baš taj deo muskulature, tj. kičmenog stuba koji je zahvaćen“, ističe Makarić.

Lekari navode da se od deset pacijenata samo jedan redovno bavi nekom vrstom rekreacije. Osim odgovarajuće fizičke aktivnosti, koja umiruje i otklanja bolove, rešenje je u promeni svakodnevnih životnih navika.