Hemičar Vladimir Cmiljanović: Klinička ispitivanja "raketne" vakcine biće u Srbiji i Švajcarskoj

Hemičar dr Vladimir Cmiljanović je još 2007. godine, radeći na Univerzitetu u Bazelu, pronašao revolucionarni lek koji se koristi u lečenju kancera. Danas je glavni izvršni direktor kompanije „Svis rokets“ (Swiss Rockets) koja radi na vakcini druge generacije, nazvanoj „raketna“, čija klinička ispitivanja će se obaviti u Srbiji i Švajcarskoj naredne godine.

Istraživački tim kompanije „Svis rokets“ radi na vakcini koja će u stvari biti oslabljeni koronavirus, objašnjava gost Jutanjeg programa, dr Vladimir Cmiljanović. To će biti vakcina druge generacije koja za razliku od vakcina prve generacije, kao što je mRNA vakcina ili oksfordska i ruska koje poseduju samo spajk protein kao glavnu komponentu koronavirusa, ima sve proteine koronavirusa što je jako bitno kako bi nas naš imunski sistem štitio na duže staze.

„Kada se pojavi pandemija nekog virusa, jako je bitno da se što pre pojave vakcine prve generacije zahvaljujući kojima smo usporili virus, ali sa druge strane, virus neprekidno pokušava da preživi, mutira i pokušava da zaobiđe imunski odgovor koji su nam dale vakcine prve generacije“, napominje dr Cmiljanović.

Švajcarska se odlučila da radi intenzivno na ovom programu i podrži ovaj projekat kako bi se što pre obezbedila vakcina koja može da obezbedi širi spektar antitela, tako da ako virus mutira antitela mogu da ga napadnu sa svih strana.

„S druge strane te takozvane T ćelije koje potpomažu imunski sistem, takozvane T ćelije ubice. One mogu da pronađu inficirane ćelije i virus i da ga odstrane. Ta naša vakcina ima zadatak da aktivira T ćelije i istorijski gledano, vakcine koje daju imunski sistem na deset ili pet godina, sve one aktiviraju upravo taj ćelijski sistem. Vakcine prve generacije to nemaju i naučnici širom sveta rade na projektu nove vakcine, i zato je simbolično i nazvana 'raketna' vakcina“, naglašava sagovornik Tijane Jevtić.

Najveći problem koji su naučnici imali je da sa nivoa molekularne arhitekture sve osmisle i naprave oslabljen virus, a da se izbegnu neželjeni efekti, kako bi dobili vakcinu koja je po definiciji najuspešnija.

„Znamo za vakcine protiv boginja, protiv žute groznice, znamo i za polio vakcinu. Kada smo bili deca, sećate se, dobili smo na kocki šećera polio vakcinu. Sve su to živi virusi, RNK virusi u oslabljenom obliku i zato smo imali na duge staze zaštitu“, objašnjava naučnik.

Klinička ispitivanja počinju u maju

Tek će kliničke studije koje će se obavljati u Švajcarskoj i Srbiji pokazati koliko doza vakcine će biti potrebno. Računa se sa maksimalno dve doze, ali cilj je da ona pruži dugotrajnu zaštitu. Ukoliko je neko primio vakcinu prve generacije, moći će da primi i ovu vakcinu jer ona samo daje dodatne komponente imunskom sistemu.

„Jer ne znamo u kom pravcu će virus da mutira. Može se desiti da oslabi, ali i da mutira tako da dejstvo vakcina prve generacije još više opadne. A to jednostavno ne znamo. Zato je potrebno da dalje intenzivno radimo na toj vakcini koju planiramo da registrujemo do kraja sledeće godine, ali će Srbija i Švajcarska dobiti tu vakcinu ranije kroz kliničke studije koje počinju u maju sledeće godine“, napominje gost Jutarnjeg programa.

Ovo su jako skupi projekti, dodaje dr Vladimir Cmiljanović, ali je naučnoistraživački tim kompanije „Svis rokets“ najpre dobili podršku švajcarskog Kantona Bazel. Sada se priključio i drugi kanton kao i federalna vlada Švajcarske kroz različite grantove, ali i privatni investitori.