Poremećaj rasta kod dece se može otkriti i pre rođenja

Tokom trudnoće ultrazvučnim pregledom se prate antropometrijski parametri, odnosno telesni parametri fetusa i na taj način se prati njegov rast, i ukoliko postoji fetalni zastoj rasta, tu dijagnozu postavlja akušer, navodi profesor dr Miloš Ješić, neonatlog iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, gost Jutarnjeg programa.

„Akušer u toku rutinskog pregleda meri odgovarajuće parametre koji su indirektni pokazatelji telesnih parametara. Na primer, dužina butne kosti fetusa, zatim se može meriti obim trbuha i obim glave. U tom periodu su nam bitni sva tri telesna parametra, za razliku od kasnijeg perioda, kada je glavni parametar rasta telesna visina“, objašnjava profesor Ješić.

Telesna visina se u pedijatriji koristi od prve godine života deteta, kada prohoda, a pre toga je analogni parametar telesna dužina.

Postavljanje dijagnoze fetalnog zastoja rasta se vrši u drugoj polovini trudnoće i to vrlo precizno zahvaljujući grafikonima rasta na kojima linija rasta mora da ima uzlaznu putanju sve do samog porođaja. Ukoliko dođe do zaravnjenja platoa krivulje to je znak da je došlo do zastoja rasta.

Uzroci fetalnog zastoja rasta

Međutim, broj uzroka koji dovode do ovog zastoja je jako veliki i kreće se od ozbiljne patologije do lakših poremećaja, a postoje i određeni faktori rizika koji mogu dovesti do ovog zastoja.

Pre svega, navodi profesor Ješić, postoje brojni faktori vezani za genetiku, kao i konstitucionalni faktori. Veliki uticaj ima i režim ishrane majke tokom trudnoće. Takođe, uticaja imaju i brojne kongenitalne infekcije, takozvane urođene infekcije, pre svega virusne. U slučaju ovih infekcija zastoj rasta se javlja sekundarno.

Uzrok mogu biti i brojne hromozomske aberacije, najčešće trizomija 21. hromozoma, tj. Daunov sindrom ili trizomija 18. hromozoma Edvardsov sindrom, 13. hromozoma Patuov sindrom i tako dalje.

U obzir dolaze i kongenitalne anomalije, ali su najbrojnije i najčešće urođene srčane mane i anomalije digestivnog trakta. U teške bolesti koje izazivaju zastoj rasta mogu se ubrojati i urođene bolesti metabolizma.

Faktori rizika

Postoji i velika grupa socio-ekonomskih faktora – pušenje, opterećenje majke u trudnoći, manji broj sati spavanja, radno mesto koje zahteva dugo stajanje i na prvom mestu stres.

„Ukoliko se isključe teška oboljenja i ispred sebe imamo samo dete koje samo ima male telesne dimenzije, postupak je sledeći: Detetu treba pružiti maksimalno dobru ishranu i negu i omogućiti njegov rast. Ono što znamo da se dešava unutar dve do četiri godine jeste da 85 do 90 posto te dece, doživi ubrzani rast, dostigne visinu za svoj uzrast“, naglašava profesor.

Ipak, ostaje 10 do 15 procenata dece koja neće doživeti ubrzani rast, ali ni ta situacija nije beznadežna, napominje gost Jutarnjeg programa, jer postoji mogućnost primene hormona rasta, a ta terapija je veoma uspešna.