Pet porcija voća i povrća dnevno, umerenost i kretanje – recept za dugovečnost

Prolećna dijeta praktično ne postoji kao nešto što je jasno definisano u higijeni ishrane, već je više određeno time koje namirnice možemo da kupimo na pijaci i u prodavnicama.

Podrazumeva se da posle zimskog perioda kada smo jeli hranu bogatiju mastima, pre svega mesom, pređemo na isrhranu u kojoj ima više voća, povrća i ostalih namirnica, naglašava dr Marija Anđelković, nutricionista iz Centra za sportsku ishranu i suplementaciju, koja je učestvovala u izradi programa ishrane i suplementacije za oko 200 profesionalnih i vrhunskih sportista Srbije.

„Mi još uvek imamo prazničnu trpezu prepunu različitog mesa, jela i salata koje su malo masnije nego uobičajeno i velikom količinom jaja koje smo pojeli. Zato se podrazumeva da u narednom periodu, kada kupujemo hranu i kada je biramo, biramo što veći unos voća i povrća. To praktično znači da bi svako od nas tokom dana trebalo da unese barem pet porcija voća i povrća, jer prema nekim poslednjim studijama, to je recept za dugovečnost“, napominje nutricionistkinja.

Većina onoga što bi trebalo da kupujemo na pijaci u narednom periodu je bogato antioksidansima i to je ta velika prednost voća i povrća koje stiže u proleće.

„Šta znači antioksidansi? Znači da oni oslobađaju određene supstance koje u našem organizmu treba da poprave male, sitne greške koje svakodnevno nastaju“, dodaje Anđelkovićeva.

Ta oštećenja u suštini su posledica života samog. Nekada nastaju i od fizičkog napora ili posla kojim se bavimo, a ti slobodni radikali koji mogu da naprave problem našem organizmu i sistemski ugroze naše zdravlje, kada pojedemo tih pet porcija voća i povrća unosimo dovoljno antioksidanasa koji treba da popravi te greške, objašnjava nutricionistkinja.

Treba, takođe, imati u vidu da termička obrada voća i povrća u velikoj meri one vitamine i minerale koji su nam najvažniji uništava.

„Čitava ova revolucija koja je krenula sa sirovom ishranom, pre svega voćem i povrćem, jednim delom je vrlo ispravna i u svakom slučaju, kada imamo priliku, uvek bi trebalo da biramo sirovu hranu“, napominje sagovornica Branka Veselinovića.

Pored toga, ne sme se zaboraviti i na hidraciju. Nije dovoljno samo uneti odgovarajuće namirnice već i dovoljnu količinu tečnosti. Jutro možemo započeti limunadom, čajem ili, ako je moguće, prirodno ceđenim sokovima.

Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije muškarci bi dnevno trebalo da unesu dva i po litra tečnosti, a žene dva. U taj zbir ulazi i ona količina tečnosti koju unesemo putem namirnica koje pojedemo.

„To nije malo i često nismo svesni da nije tako lako uneti dva litra tečnosti, ali to je navika koja mora da se vežba“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Proleće nije vreme kada bi trebalo da krenemo sa naglim dijetama i nekontrolisanim izbacivanjem čitavih grupa namirnica, upozorava nutricionistkinja.

„To ne treba raditi jer izbacivanje velikih grupa namirnica ili izbacivanje ugljenih hidrata, ili mesa, ili masti i tako dalje, često vodi ka nekim greškama. Tako da nikako ne treba biti isključiv i praktikovati šok terapiju. Idealno bi bilo samo smanjiti količinu“, preporučuje Marija Anđelković.

Raznovrsnost, šarenolikost namirnica na trpezi, dosta boja, umerena količina i najvažnije – kretanje – to je osnovni recept za zdrav život.