Uprkos pandemiji, ne zaboravite na svoje zube

Pandemija je svakako uticala na češće izbegavanje odlaska kod stomatologa. Profesija stomatologa je takva da se pacijenti svakako plaše, a posebno deca, kada treba da imaju neku intervenciju.

„Najmlađi se neretko boje belih mantila, zujalica, pa i mirisa u stomatološkim ordinacijama, zato se mi kao dečji stomatolozi trudimo da prvi njihov dolazak učinimo prijatnijim", rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu dr Zoran Mandinić.

Profesor Mandinić je dodao da, nažalost, pandemija utiče na broj pacijenata i intervencije.

Tokom aprila prošle godine, stomatološke klinike na Fakultetu su radile i dežurale, a najčešće su bile urgentne intervencije, odnosno sve ono što ne može da čeka.

Svetski dan oralnog zdravlja se obeležava od 1994. godine pod okriljem Svetske zdravstvene organizacije.

Od 2013. godine, datum ima i posebnu temu koja sada, 2021. nosi naziv „Budi ponosan na svoja usta".

I Srbija se kao deo Svetskog udruženja stomatologa priključuje redovno kampanjama o promociji oralnog zdravlja. Ove godine, u okviru kampanje planiran je i stručni simpozijum.

„Nekako mi se čini da oralno zdravlje posmatramo malo drugačije. Kao da oralno zdravlje nije važno, o kao da ne predstavlja neraskidivi deo opšteg zdravlja. Tu kao profesionalci moramo mnogo da radimo, ali i kroz individualno zdravstveno-vaspitni rad, kroz grupnu edukaciju naših najmlađih, učinimo da steknu navike kada je oralno zdravlje u pitanju", dodao je dr Mandinić. 

Navodi da radno aktivno stanovništvo dolazi kod stomatologa i ordinacije u domovima zdravlja, ali uz plaćanje, za razliku od dece, studenata, penzionera, trudnica i ostalih određenih grupa pacijenata.

„Mislim da je tu problem jer stomatološke usluge nisu dostupne svima. S druge strane, zdravstvena svest nije na zavidnom nivou. Ne mogu da kažem da je na niskim granama, kao što je recimo bila pre 15, 20, 30 godina. Ipak danas, savremena sredstva komunikacije i zdravstveno-vaspitni rad je omogućio stanovništvu da uvide koje su to osnovne tendencije u očuvanju oralnog zdravlja, kroz primarne mere prevencije", ispričao je dr Mandinić.

Profesor ukazuje na nova istraživanja prema kojima dvanaestogodišnjaci u Srbiji imaju nešto manje od tri obolela zuba, za razliku od vršnjaka u Velikoj Britaniji ili Skandinaviji, gde je broj obolelih stalnih zuba manji od jedan.

Dodaje da je za preventivu važna ishrana sa smanjenom količinom ugljenih hidrata, i uobročenost. U pozorava da mnoge namirnice imaju šećer, iako nam to tako ne deluje, pa da na to svakako treba obratiti pažnju.

Važno je i izbegavanje takozvane lepljive hrane koja je dobar supstrat za nastanak kiselog dentalnog plaka u kojem se nalaze mikroorganizmi.

„Karijes je infektivno obolenje izazvano specifičnom bakterijskom infekcijom upravo zahvaljujući prisustvu ugljenih hidrata i mikroorganizama unutar dentalnog plaka, koji obaraju taj pe-ha. Ako se često konzumiraju ugljeni hidrati, naša pljuvačka, svojim zaštitnim mehanizmom neće moći da neutrališe kiselost, i dolazi do pojave karijesa. Apelujem na roditelje da mališanima uobroče obroke - tri obroka, dve užine i voda između bude neki osnovni balans", objasnio je prof. dr Mandinić.

Kaže da nezdravi zubi mogu da upute na neke druge bolesti.

Mlečni zubi su važniji nego što se misli 

„U našem narodu prisutan je stereotip da mlečni zubi nisu važni, da su promenljiva kategorija i da ih ne treba čuvati. S druge strane kada dođe do ozbiljnih komplikacija na pulpi, recimo pa je neophodno mlečni zub ekstrahovati, veliki broj roditelja taj zub čuva radi čuvanja mesta. To je potpuno pogrešno, jer svaki gangrenozni zub predstavlja ulazna vrata infekcije", kaže profesor Mandinić i dodaje da infekcija zuba može da se prenese do vitalnih organa i ugrozi funkciju srca, zglobova, bubrega...

Kada je reč o eventualnoj povezanosti koronavirusa i zdravlja zuba i usne duplje, za sada još nema adekvatnih studija o mogućim korelacijama, ali isttraživanja se svakako rade.

Ipak, profesor navodi da konstantno nošenje maske tokom dana, može dodatno da isuši oralnu sluzokožu i da se u tom smislu mogu izgubiti zaštitne funkcije pljuvačke. Suva usta, navodi doktor, mogu poremetiti i oralnu biofloru što može da dovede do paradontalnih oboljenja u vreme pandemije.

„Neophodno je vreme da ustanovimo da li će biti posledica i kakve će one biti", rekao je prof. Mandinić, i dodao da, kada prođe pandemija - treba da se osmehnemo.

„I mojim pacijentima - deci, i roditeljima želim širok osmeh. Roditelji su ipak kreatori u najranijem uzrastu života i zdravlja svoje dece i ja bih zaista apelovao da povedu računa o prevenciji, kada je oralno zdravlje u pitanju", zaključio je profesor Mandinić.