Korist od vitaminskih suplemenata izgleda potiče iz naše glave

Na osnovu novih dokaza do kojih su došli istraživači sa Univerziteta Harvard, izgleda da se korist od vitamisnskih dodataka u ishrani koji se prodaju u apotekama bez recepta  u potpunosti zasniva na placebo efektu.

Prema istraživanju „vitaminskog lobija“, koji predstavlja industriju vrednu 36,2 milijarde dolara, procenjuje se da 77 odsto Amerikanaca redovno koristi dijetetske suplemente.

Pored toga, nijedno kliničko ispitivanje nije pokazalo dosledne ili značajne efekte na zdravlje korisnika koji svakodnevno koriste suplemenate, a koji su zdravi i bez utvrđenog nedostatka vitamina ili minerala, napominju istraživači u svom izveštaju.

Cilj im je bio da ispitaju psihološku motivaciju korisnika vitamina analizirajući podatke koje su oni sami prijavili tokom Nacionalnom istraživanju o zdravstvenom stanju populacije, uključujući i odgovore 21.603 odrasle osobe u Sjedinjenim Državama.

Prikupljene informacije odnosile su se na njihovu dugoročnu i kratkoročnu zdravstvenu istoriju, kako fizičku tako i psihičku, kao i detalje o upotrebi suplemenata.

Od ovih dvadesetak hiljada ispitanika, 4.933 je reklo da redovno konzumiraju multivitaminske ili suplemente minerala. Ti korisnici su najčešće bile starije, imućne, udate žene, obrazovane i zdravstveno osigurane – i njih 30 odsto je smatralo da imaju bolje celokupno zdravstveno stanje u poređenju sa nekorisnicima. Međutim, njihovi odgovori u pogledu zdravstvene istorije i ishoda nisu pokazali „nikakvu razliku“ u poređenju sa prethodnim stanjem, uprkos povećanom dnevnom unosu hranljivih sastojaka.

Pored toga, istraživači su otkrili da demografski podaci poput rase, pola, obrazovanja, nivoa prihoda i starosti nisu imali uticaja na to da li ispitanici veruju da su dodaci korisni. Naučnici misle da na to utiču dve stvari – ili korisnicima vitamina nisu potrebni dokazi da veruju da je ta navika korisna ili su oni koji uzimaju vitamine ljudi koji uobičajeno misle pozitivno.

Pošto je ovo bila studija zasnovana na anketi, autori studije priznaju da se ne može sa sigurnošću tvrditi da li suplementi utiču ili ne utiču pozitivno na zdravstveno stanje samo na osnovu samoprocene korisnika, ali napominju da su njihovi nalazi indikativni s obzirom na mnoga prethodna istraživanja o efikasnosti dijetetskih suplemenata i multivitamina.

Dokazi sugerišu da je, u najboljem slučaju, korišćenje suplemenata bacanje novca za one koji nemaju dokazani nedostatak nekog vitamina ili minerala.

Pored toga, industrija za proizvodnju suplemenata u Sjedinjenim Državama nije dužna da se pridržava gotovi nijednog zakonskog propisa savezne Uprave za hranu i lekove, što im omogućava da sami ocenjuju kvalitet svojih proizvoda, ukoliko ga uopšte i proveravaju.

U nekim slučajevima, dijetetski suplementi mogu sadržati sastojke i lekove za koje je obično potreban recept, niki nikada nisu dobili odobrenje za puštanje u promet ili uopšte nisu urađene kliničke studije na ljudima.

Profesor i internista sa Harvarda, dr Pijeter Koen krivi pre svega državnu administraciju zbog odsustva propisa i nadzora Uprave za hranu i lekove koji dozvoljavaju da se ovi proizvodi pojave na tržištu bez ikakve analize ili provere da li su specifikacije sadržaja tačne.

„Nema mogućnosti da kao potrošač ili kao lekar ili bilo ko saznate da li je nešto bezbedno ako ne znate koliki je procenat osnovne supstance u tableti“, naglašava Koen.