Večeras je Noć veštica, čuvajte se paukova, slepih miševa i verovanja

Noć veštica (Halloween) obeležava se svakog 31. oktobra, noć uoči praznika Svih svetih, prema zapadnohrišćanskoj tradiciji. Predstavlja početak trodnevnog obeležavanja sećanja na mrtve, svece mučenike i vernike.

Kako je nastala „Noć veštica”

Smatra se praznikom, ali i marketinškim trikom koji se neguje. U pravoslavnom svetu slavi se Sveti Luka, a u zapadnom Noć veštica. To je drugi najskuplji praznik, odmah posle Božića.

Po verovanju, od pre oko 4.500 godina postojao je narod poznat kao Protoindoevropljani. Naseljavao je prostor centralne Azije, imao svoju kulturu i božanstva. Pomenuti narod obožavao je vatru, kao dar bogova.

Ako je verovati tradiciji, taj narod nasledili su Kelti i praznik usvojili kao svetkovinu žrtvovanja. Živeli su na prostorima današnje Irske.

Novu godinu slavili su 1. novembra, a noć pred Novu godinu „Samahin”.

Verovali su da se duhovi mrtvih vraćaju na zemlju, prave nevolje i uništavaju useve. Da bi oterali zle duhove, Kelti su se kostimirali u likove životinja.

„Noć veštica” osvaja Ameriku

Potomci starih Kelta, Irci, sa doseljavanjem na američki kontinent, u 19. veku doneli su i ovaj običaj i nazvali ga „Halovin".

Praznik je sve popularniji u SAD, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu. U Americi je praznik povezan sa hororom, vešticama, kosturima, slepim miševima, crnim mačkama, sovama…

Oni koji ovaj datum obeležavaju, ove godine možda i posećuju tematske zabave, ali pod posebnim uslovima, imajući u vidu uslove u pandemiji.

Praznik koji zabavlja decu

Prazniku se najviše raduju deca i tinejdžeri.

Popularan je običaj nazvan „trik ili poslastica", gde deca idu od vrata do vrata i sakupljaju slatkiše.

Većina njih kostimira se u princeze, Betmene, superheroje, veštice, zombije, vampire…

Šta znači „Halovin"

Poreklo imena je od keltskog praznika „Veče svih svetih" – All Hollows Eve.

Ovo veče prepoznatljivo je po bundevi na kojoj su izdubljeni prorezi za oči, nos i usta.

U nju se stavljaju sveće koje bundevi daju „strašan" pogled. Po verovanju, glava je najmoćniji deo tela.

Neki u ovom prazniku uživaju, a neki se i dalje plaše.

Sujeverje i najveća ukleta kuća

Postoje mnoge, popularne ili ne, poznate i nepoznate, a najveća i najpoznatija je u Ohaju, u mestu Levisburg.

Prava je avantura provesti Noć veštica u njoj, jer je ova kuća, odnosno pećina na 24 metra ispod zemlje. Inače se nalazi u Ginisovoj knjizi rekorda.

Ne treba zaboraviti da je misteriozni Hari Hudini, iluzionista, poznat po svojim senzacionalnim nastupima oslobađanja iz nemogućih situacija, umro 31. oktobra 1926. godine. 

Zanimljivosti

Boje ovog praznika su narandžasta i crna, kao simbol rodnosti žetve i smrti. U Alabami nije dozvoljeno da se kostimirate u sveštenika.

Najveća povorka u čast ovog praznika tradicionalno se organizuje u Njujorku.

U Holivudu morate da platite kaznu od 1.000 dolara, ako u okviru svog kostima imate omču.
U delima nemačkih romantičara može se pročitati mnogo o vilinskom svetu magije, a u Geteovom Faustu opisana je „Valpurgina noć".

Po verovanju, ako na ovaj dan vidite pauka, to predstavlja dušu voljene osobe koja vas čuva. Najomiljenija čokoladica u ovom danu je „snikers”.

U Bostonu su uglavnom najlepše osvetljene bundeve.

Uklete kuće su atrakcija za turiste, koji Americi donose prihode od pola milijarde dolara godišnje.

Pauci, izrezbarene bundeve, slepi miševi i lobanje deo su aksesoara za proslavu Noći veštica.

Ove godine, Noć veštica je potpuno drugačija. U nekim zemljama dozvoljene su bioskopske predstave sa tematskim horor filmovima.

U Italiji guverner italijanskog regiona Kampanja Vinćenco de Luka planira da uvede policijski čas 31. oktobra. A kako je bilo u Americi, gde je to „ludilo" najpopularnije, čitaćemo za neki sat.