Otkriveni stećci na Kablaru, čekaju analizu stručnjaka

Miloš Radovanović već godinama pomno istražuje kako se živelo u kablarskim selima. Prilikom obilaska lokalnog groblja u selu Vrnčani pre nekoliko meseci, ovaj arhitekta zapazio je u obližnjoj šumi tri velika kamena ostatka, po svoj prilici, nadgrobne humke.

„Kad smo se približili vrhu, na samom vrhu smo videli tri kamena spomenika, u obliku srednjovekovnih stećaka, od kojih je jedan imao klasične forme sarkofaga ili sanduka. Ostala dva su u obliku sanduka, iako ne znamo, dok se ne izvrše arheološka istraživanja“, rekao je Radovanović.

Miloš je humke fotografisao, a o svom otkriću obavestio i Narodni muzej u Čačku. Slede dalja istraživanja. 

„Ovo što vidimo ovde u selu Vrnčani, i sama blizina groblja, i izgled njihov, govori da to jesu stećci. Naravno, moramo nastaviti dalja istraživanja. Narodni muzej se mora uključiti sa jednom ekipom koja bi činila multidisciplinarnu grupu, od arheologa, preko arhitekte, konzervatora“, rekla je Ivana Ćirjaković, etnolog Narodnog muzeja u Čačku. 

Stećci su nadgrobni spomenici nastajali uglavnom u 12. veku i kasnije. Imali su specifična obeležja i simbole koji su većinom uklesani na ćirilici. Po obliku i mestu gde se nalaze, i kablarske humke imaju obeležja stećaka.

„Humka koja je kupastog oblika nesumnjivo govori da se ovde nalazi jedan značajni arheološki lokalitet. Tu je u kontinuitetu i Karanačko groblje, gde su se sahranjivali predstavnici ove familije“, ispričala je Snežana Ašanin, etnolog Narodnog muzeja u Čačku.

Ostaje da se vidi i istraži šta se nalazi ispod ovih velikih humki. Otrkriće Miloša Radovanovića našlo se i na izložbi fotografija „Stećci Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore“, koja je bila u postavci čačanskog muzeja ovog proleća.