Gugl razvija veštačku inteligenciju koja popunjava nedostajuće reči u rimskim natpisima

Pored sanitacije, medicine, obrazovanja, proizvodnje vina, javnog reda, navodnjavanja, puteva, sistema slatke vode i javnog zdravlja, Rimljani su ostavili mnogo natpisa.

Razumevanje drevnih tekstova može biti muka za naučnike, ali novi alat veštačke inteligencije kompanije Google DeepMind ima za cilj da olakša taj proces. Nazvan „Eneja” po mitskom trojanskom junaku, program procenjuje gde i kada su natpisi napravljeni i daje predloge koje reči nedostaju.

Istoričari koji su program podvrgli brzim testovima rekli su da je transformisao njihov rad pomažući im da identifikuju slične natpise onima koje su proučavali, što je ključni korak za postavljanje tekstova u kontekst, i predlaganje reči za popunjavanje neizbežnih praznina u istrošenim i oštećenim artefaktima.

„'Eneja' pomaže istoričarima da tumače, dopisuju i restauriraju fragmentarne latinske tekstove“, navodi dr Tea Someršild, istoričarka sa Univerziteta u Notingemu koja je razvila „Eneju“ sa tehnološkom kompanijom. „To je veliki izazov koji smo krenuli da rešavamo.“

Natpisi su među najvažnijim zapisima o životu u antičkom svetu. Najsloženiji mogu prekrivati zidove spomenika, ali mnogi drugi imaju oblik carskih dekreta, političkih grafita, ljubavnih pesama, poslovnih zapisa, epitafa na grobnicama i spisa o svakodnevnom životu. Naučnici procenjuju da se svake godine pronađe oko 1.500 novih natpisa.

„Ono što ih čini jedinstvenim jeste to što su ih pisali sami drevni ljudi iz svih društvenih slojeva“, dodaj dr Someršildova. „To nije samo istorija koju su pisali pobednici.“

Ali postoji problem. Tekstovi su često polomljeni na komade ili toliko oštećeni vremenom da su delovi nečitljivi. A mnogi predmeti sa natpisima su rasuti tokom godina, što njihovo poreklo čini neizvesnim.

Guglov tim, predvođen Janisom Asaelom, sarađivao je sa istoričarima kako bi stvorio alatku veštačke inteligencije koja bi pomogla procesu istraživanja. Program je obučen na ogromnoj bazi podataka od skoro 200.000 poznatih natpisa, što iznosi 16 miliona znakova.

„Eneja“ uzima tekst, a u nekim slučajevima i slike, iz natpisa koji se proučava i oslanja se na svoje mehanično učenje kako bi napravio listu povezanih natpisa od 7. veka pre nove ere do 8. veka pre nove ere. Umesto da samo traži slične reči, veštačka inteligencija identifikuje i povezuje natpise kroz dublje istorijske veze.

Nakon što je obučena na bogatoj kolekciji natpisa, veštačka inteligencija može da dodeli studijske tekstove jednoj od 62 rimske provincije i proceni kada je napisan, sa marginom greške od 13 godina. Takođe pruža potencijalne reči za popunjavanje eventualnih praznina, mada je ovo testirano samo na poznatim natpisima gde je tekst blokiran.

U probnom radu, istraživači su pustili „Eneju“ ogroman natpis uklesan u spomenike širom Rimskog carstva. Samohvalno delo "Res Gestae Divi Augusti“ opisuje životna dostignuća prvog rimskog cara, Avgusta. „Eneja“ je predložio dva potencijalna datuma za delo, ili prvu deceniju pre nove ere ili između 10. i 20. godine nove ere. Ovo ograničavanje odražava debatu među naučnicima koji se raspravljaju o istim datumima.

U drugom testu, „Eneja“ je analizirao natpise na zavetnom oltaru iz Mogontijakuma, sada Majnca u Nemačkoj, i otkrio kroz suptilne jezičke sličnosti kako je na njega uticao stariji zavetni oltar u regionu. „To su bili zadivljujući trenuci za nas“, ističe Someršildova. Detalji su objavljeni u časopisu Nature, a „Eneja“ je dostupan istraživačima onlajn.

U saradnji, 23 istoričara su koristila „Eneju“ za analizu latinskih natpisa. Kontekst koji je pružio alat bio je koristan u 90 odsto slučajeva. „Obećava da će biti velika prekretnica“, kaže Meri Bird, profesorka klasičnih nauka na Univerzitetu u Kembridžu.

Džonatan Prag, koautor i profesor antičke istorije na Univerzitetu u Oksfordu, rekao je da bi Eneja mogla da se pokrene na postojećem korpusu natpisa kako bi se videlo da li se tumačenja mogu poboljšati. Dodao je da bi Eneja omogućila širem krugu ljudi da rade na tekstovima.

„Jedini način da to uradite bez ovakvog alata jeste da steknete ogromno lično znanje ili da imate pristup ogromnoj biblioteci“, rekao je. „Ali morate biti u stanju da ga kritički koristite.“