Kinezi napravili jedinstveni ekološki tanker

Vremena se menjaju – jedrenjaci su napušteni u 19. veku u korist parnih mašina i potom dizel motora. Jedra se međutim sada vraćaju na komercijalne brodove radi smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i ostvarivanja uštede u potrošnji goriva.Takođe, do pre petnaestak godina kineski gradovi su se kupali u smogu zbog preteranog korišćenja uglja, ali je ta zemlja sada svetski lider u razvoju ekoloških tehnologija i njihovom omasovljavanju.

„Kineska državna korporacija za brodogradnju" (CSSC) je 13. jula porinula prvi na svetu tanker AFRAMAKS kategorije (ukupne nosivosti između 80 i 120 hiljada tona) sa pametnim, prilagodljivim jedrima, koji će sada ući u razne vrste testova na moru u trajanju od šest do 12 meseci.

Reč je o tehnološkom proboju pošto je to prvi put da su automatizovana jedra našla primenu na jednom tako velikom brodu, a novitet je i to što se karakteristike jedra mogu prilagođavati u skladu sa dimenzijama i strukturom broda.  

Plovilo dugo 250 metara izgrađeno je u brodogradilištu u Šangaju i opremljeno sa tri jedra visine blizu 40 metara koje pokreću kompjuteri koji obračunavaju brzinu, usmerenje vetra i druge fizičke parametre.

Brod je napravljen za potrebe britanske kompanije „Junjon maritajm" i prvi put se našao na novinskim stupcima u Kini polovinom prošlog meseca, jer mu je tada bilo dodeljeno ime. Ono je, naravno, englesko: „Brends heč".

Procene su da u normalnim uslovima na moru, zahvaljujući jedrima, taj tanker može da uštedi do 14 i po tona goriva dnevno. Odnosno, smatra se da će vlasnicima omogućiti da umanje potrošnju dizela za oko 12 posto i da će emisiju ugljen-dioksida redukovati za oko 5.000 tona godišnje.

Inače, smatra se da brodovi godišnje potroše oko 300 miliona tona dizel goriva i proizvedu oko tri posto ukupne svetske emisije ugljen-dioskida.

Dizel i jedra, struja, vodonik ili nešto drugo?

Međutim, i dalje postoje brojne nepoznanice, zbog čega su ispitivanja na moru vrlo važna. Na primer, kineski mediji pišu da postoje planovi da se na već postojeće tankere koji prevoze naftu i hemikalije instaliraju pametna jedra kako bi se ostvarile uštede i umanjilo zagađenje, ali da će za tako nešto biti potrebni pažljivi proračuni u vezi finansijske isplativosti.

Razlog je to što instaliranje jedara zahteva ozbiljne strukturne zahvate, između ostalog i kako bi se očuvala stabilnost plovila, kao i dodatnu obuku mornara i promene u infrastrukturi luka.

Takođe, postoje alternative. Recimo, u susednom Japanu i Južnoj Koreji rade na razvoju brodova koji bi kao gorivo koristili vodonik, odnosno, amonijak. Širom sveta se već konstruišu i brodovi koje u potpunosti pokreću električni motori, kao što su feriji, tegljači, pa i teretnjaci.

Zato će biti interesantno videti u kojoj meri će pomenuto ekološko rešenje – primena pametnih jedara na dizelašima – biti ubuduće prihvaćeno u brodogradnji.

Upravo je kineska kompanija "COSCO" prošle godine u saobraćaj pustila električni teretni brod najvećih dimenzija i najveće instalisane snage (od preko 50.000 kilovata) na svetu. Doduše, zbog manjeg radijusa kretanja, njegov osnovni zadatak je da nosi kontejnere sa robom između velegrada na reci Jangce.

S obzirom da je Kina sada najveći brodograditelj sveta i zemlja koja (uključujući Hong Kong) poseduje drugu najveću trgovačku flotu po nosivosti, ako se dizel tankeri potpomognuti jedrima nakon ispitivanja pokažu upotrebljivim i isplativim, postoje šanse da se i oni brzo prošire, naročito kao privremeno rešenje, dok se ne formiraju lanci snabdevanja za izgradnju solidnijih plovila na električni ili vodonični pogon.

Ekološki i ekonomski, dobro rešenje verovatno bi bilo, kako predlažu pojedini inženjeri, istovremeno korišćenje jedara i električnih motora sa dizel pogonom. To bi onda bili hibridni jedrenjaci, a njihova privlačnost u odnosu na isključivo električne brodove, koji su čistiji, bio bi veći radijus kretanja.