Kako povećati upotrebu korisnih alata i platformi sa VI

Oksford metod za ocenu korišćenja veštačke inteligencije, prati tri stuba razvoja: Vladin stub, tehnički sektor i razvijenost infrastrukture.

Prema tom metodu, najslabije rezultate ima naš tehnički sektor. Rezultati bi bili mnogo bolji da strane kompanije preuzimaju naša tehnološka rešenja, a ne samo kvalitetne stručnjake, tvrdi šef katedre za robotiku na Mašinskom fakultetu.

„Imamo tehnička rešenja, imamo dejta setove na Zenodo platformama, open akses i ja ne mogu da priđem stranim kompanijama da radim sa njima u mojoj zemlji“, objašnjava profesor Miljković Zoran sa Mašinskog fakulteta.

Još jedan od uslova za razvoj jeste investicioni kapital, kažu stručnjaci.

„Treba da se omogući privatnom sektoru lakši pristup kapitalu, više pilot projekata, podizanje svesti i predstavljanje netehnološkim kompanijama na koji način mogu da koriste nove tehnologije, kako u procesu proizvodnje tako i u svakodnevnom poslovanju“, istakla je Jelena Jovanović iz Privredne komore Srbije.

Veštačka inteligencija ključna za proučavanje gena biljaka

Veštačka inteligencija najvše se koristi, gotovo 70 odsto u informaciono-komunikacionim delatnostima, ali veliku primenu ima u poljoprivredi.

U Bosni i Hercegovini rade projekte otkrivanja bolesti biljaka i pronalaženja štetočina pomoću dronova. Bez veštačke inteligencije nemoguće bi bilo i proučavanje gena biljaka.

„Imamo na hiljade, na desetine hiljada gena, ćelija, tkiva, i da nema već dobro razvijenih, konkretno u Ar programskom jeziku, biblioteka, ništa od ovoga ne bi bilo moguće“, kaže Zorana Štaka sa Elektrotehničkog fakulteta Istočno Sarajevo.

Srbija je prva zemlja Jugoistočne Evrope koja je usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije, a cilj je da se ona, pre svega, implementira u zdravstvo, energetiku i transport.