Veštačka inteligencija će nam najpre uzeti radno mesto, a onda nas naterati da radimo više i jeftinije

Od nadzora, uticaja u napredovanju karijere do otkaza, veštačka inteligencija (dalje VI) će imati sve čvršću fotelju u firmama. Poslodavci će, s druge strane, morati da nađu način da je ukrote da bi naša osnovna ljudska prava, ali i lični podaci, imali zaštitu. Etičke dileme su brojne, a mogućnosti zloupotrebe velike. Srbija, kao i ostatak sveta, čeka na Brisel.

Evropska unija je, naime, blizu zauzdavanja visoke tehnologije prvim sveobuhvatnim zakonom o VI (AI Act), koji bi trebalo da postane svetski propis koji reguliše tu oblast po principu potencijalnih rizika – od neprihvatljivog do minimalnog.

Ostavimo zasad po strani pravne kombinatorike koje se tiču VI. Pitanje svih pitanja „običnog“ čoveka je – da li će VI ugroziti moj posao, kao što je u slučaju Jovane sa početka teksta, čija karijera je počela nenadano da se urušava.

Stručnjaci u oblasti tehnologije sigurno su da će VI prisvojiti monotone poslove. Burne rasprave se, ipak, vode da li će potpuno ugasiti naša radna mesta ili ih možda transformisati.

A kako sistem VI zapravo utiču na radne odnose, objasnili su predavači panela na trećem događaju masterklasa „Regulisanje veštačke inteligencije: pravni i etički izazovi“ koji je održan u Beogradu.

Strepnje sve bliže realnosti

Najnoviji podaci su da do 2030. godine na svetskom nivou možemo da očekujemo ukidanje oko 15 odsto poslova sa punim radnim vremenom. Mnogi „opasni“, rutinski, ali i kognitivni poslovi biće preneti na mašine, ukazuje profesorka dr Ljubinka Kovačević sa beogradskog Pravnog fakulteta.

Advokatica Marija Vlajković na panelu je pak podsetila da je kompanija „Amazon“ na saslušanju pred američkim Kongresom ukazala na jednu od najvećih strahova usled primene VI – smanjenje broja zaposlenih.

Kovačevićeva je, međutim, optimistična da će se pod uticajem VI otvoriti nova radna mesta, ali i da će se postojeća transformisati.

„Nije prvi put da se susrećemo sa posledicama tehnoloških revolucija. Pitanje je da li će osobe koje su ostale bez posla moći da pronađu novi ili očuvaju zaposlenje zbog velikog digitalnog jaza u veštinama“, upozorava profesorka.

Nepredvidivost i diskriminacija

Vlajkovićeva ukazuje da su visokorizični sistemi VI u radnim odnosima, oni koji se koriste – za selekciju i regrutaciju kandidata, oglašavanje slobodnih radnih mesta, kao i sistemi koji evaluiraju kandidate tokom intervjua i testova za posao.

„Sistemi koji samostalno donose odluke o unapređenju kadrova ili raskidu radnih odnosa, raspoređivanja zadataka i nadzor nad učinkom ili njihovim ponašanjem su, takođe, visokorizični sistemi“, upozorava Vlajkovićeva.

Kovačevićeva, takođe, objašnjava da se na prvi pogled može učiniti da VI olakšava proces zapošljavanja i čini ga objektivnijim, ali paradoksalno može da dođe i do diskriminacije u izboru kandidata na osnovu ličnih svojstava.

„Sistemi se hrane podacima koji reflektuju socijalne razlike u društvu. Nije isključeno da će neko dati nalog algoritmu da negativne poene dodeljuje na primer osobama sa invaliditetom ili ženama. Složenost i nepredvidivost sistema može da ima za posledicu algoritamsku diskriminaciju“, napominje profesorka.

Prema njenim rečima, pravi put je kolektivno pregovaranje, ali i informisanje i konsultovanje zaposlenih o uvođenju sistema VI u kompanijama, da bi se steklo poverenja za digitalnu tranziciju.

Profesije na udaru, pa i novinarska

Korišćenje VI u novinarstvu je takođe uzelo maha, ali su kolege uverene da mašine neće moći lako da sastave kritičke i analitičke tekstove. To potvrđuje i sam Chat GPT, koji na isto pitanje odgovara da nema moralni kompas i da će njegova procena zavisiti od algoritma i pravila koja su ugrađena u sistem. 

Lično, sve mi je korisniji četbot za transkripte snimljenih intervjua. Pisanje takozvanih bekgraunda za koje su novinari ranije morali da „kopaju“ po bibliotekama i arhivama, nikada nije bilo lakše, a sve je bolje i prevođenje tekstova sa stranih jezika.

Aktuelne verzije četbotova zasad prave pravopisne i druge greške, kao i mnogi početnici, ali uskoro će i po tim pitanjima biti savršene, bolje od čoveka jer se ne umaraju, rade danonoćno i nemaju sindikalne zahvate. Čovek im je neophodan da ih „nahrani“ informacijama i da ih proveri na kraju postupka.

Činjenica je da će novinari sa VI voditi bitke na više frontova.

Na primer, talas lažnih fotografija na društvenim mrežama hapšenja bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, kao i ruskog predsednika Vladimira Putina u zatvorskoj ćeliji, koja je proizvela VI, dokaz su nove ere dezinformacija.

Svetski mediji, istovremeno, pokušavaju da zaštite svoje autorske tekstove. Britanski Gardijan je tako blokirao Chat GPT, koji je prošle godine pokrenula kompanija Open AI, od korišćenja njegovog sadržaja za generisanje tekstova i drugih proizvoda.

Pet zabrinjavajućih paradoksa

Branka Anđelković, programska direktorka Centra za istraživanje javnih politika, na panelu masterklasa o uticaju VI na radne odnose, istakla je da je došlo do pada broja platformskih radnika u Srbiji, pozvavši se na najnovije merenje te organizacije.

„Došlo je do povlačenja velikog broja onlajn radnika sa vodeće digitalne platforme u Srbiji (Upwork) Pad 'gig' populacije je bio 17,8 odsto. Najmanja kontrakcija radnika bila je u oblasti razvoja softvera (2,4 odsto), značajno veća u oblasti profesionalnih usluga (13 odsto). Sve ostale profesije beleže pad broja radnika od 20 odsto i više“, rekla je Anđelkovićeva.

Prema njenim rečima, pet je paradoksa rada u vreme VI – u vezi sa obrazovanjem, efikasnosti, neusklađenosti veština, prekvalifikacijom ismanjenjem radnog vremena.

„Poslovi visokoobrazovanih profesionalaca u najvećoj meri su ugroženi u ekonomiji znanja, u odnosu na prethodne industrijske revolucije koje su brisale poslove sa nižim obrazovanjem. Paradoks efikasnosti u proizvodnji dovodi do smanjenja potrebe za radnom snagom, stvarajući istovremenu visoku stopu nezaposlenosti“, ističe Anđelkovićeva.

Napominje da može doći do paradoksa neusklađenosti veština između onih koje traže poslodavci i onih koje poseduju radnici, što dovodi do nezaposlenosti ili podzaposlenosti.

„Investiranje u dodatno obrazovanje ne garantuje automatski poboljšanja zapošljivosti ili povećanja plata, dok smanjenje radnog vremena može poboljšati ravnotežu između posla i privatnog života, ali će smanjiti prihode i profesionalni napredak“, smatra Anđelkovićeva.

Kontrola, otkazi i neplaćeni rad

Govoreći algoritamskom menadžmentu (AM) i koliko je ušao u naše živote Tanja Jakobi, izvršna direktorka Centra, objašnjava da AM obuhvata korišćenje algoritama za skeniranje obimnih baza podataka s ciljem identifikacije potencijalnih kandidata za posao, ali i praćenja performansi zaposlenih.

„Koristi se i u spajanju klijenata i radnika, nadzoru nad radom putem dži-pi-es kamera, aplikacija, uspostavljanju dinamike cene rada i ocenjivanju kvaliteta rada od strane korisnika“, priča Jakobi, dodajući da niže ocene mogu da budu razlog za otkaz.

Jakobi ukazuje i na fenomen neplaćenog rada pod uticajem VI, a koga nismo svesni, iznoseći praktičan primer. „Kada razmišljamo o tome kako je divno što imamo mašinu s koje ćemo podići novac, zapravo radimo. Ako sami skeniramo robu u supermarketu, takođe radimo, ali to nije plaćeno“, navodi Jakobi.

Na pitanje da li će VI imati veći uticaj na transformaciju ili stvaranje novih radnih mesta, učesnici panela na masterklasu zaključili su da je trenutno gotovo nemoguće dati odgovor na to vruće pitanje.

Na primeru novinarstva pak možda i nije teško dati odgovor. Treba se samo setiti da je pisaća mašina početkom prošlog veka bila ikona novinarstva...