Не верујте властитим очима, Трамп није ухапшен и Путин није у затвору

Веома детаљне, сензационалне фотографије преплавиле су Твитер и друге друштвене мреже последњих дана, када је објављена вести да се Трамп суочава са могућим кривичним пријавама и да је Међународни кривични суд издао налог за хапшење Владимира Путина.

Међутим, више не можемо веровати ни властитим очима. Ове фотографије, као и мноштво варијација на исту тему, производ су софистицираних и широко доступних генератора фотографија које покреће вештачка интелигенција, преноси магазин Fortune.

Стручњаци који се баве откривањем дезинформација упозоравају да су овакве фотографије претече нове стварности: таласа лажних фотографија и видео-снимака који преплављују друштвене мреже и додатно замагљују чињенице у кључним тренуцима за друштво.

„То у кризним ситуацијама производи снажан утисак, али такође повећава ниво цинизма“, сматра Џевин Вест, професор на Универзитету Вашингтон у Сијетлу који се бави истраживањем ширења дезинформација. „Почињете да губите поверење у систем и информације које добијате.“

Иако могућност манипулисања фотографијама и креирања лажних слика није нова, алати за АИ генератор слике који је креирао „Midjourney“, DALL-E и многи други све су лакши за коришћење. Могу брзо да генеришу реалистичне слике – заједно са веома детаљним позадинама – лако доступним на једноставан текстуални упит корисника интернета.

Неке од недавних слика подстакнуте су недавним објављивањем нове верзије „Мидџурнијевог“ модела синтезе текста у слику који, између осталог, сада може да произведе уверљиве слике које опонашају стил фотографија новинских агенција.

У једној од популарних тема на Твитеру, Елиот Хигинс, оснивач Bellingcat-а, холандског истраживачког новинарског удружења које се бави откривањем лажних вести, користио је најновију верзију „Мидџурнијевог“ алата да дочара мноштво драматичних слика Трамповог измишљеног хапшења.

Снимци, који су дељени и лајковани на десетине хиљада пута, приказују гомилу униформисаних полицајаца како грабе републиканског милијардера и насилно га обарају на тротоар.

Хигинс, који је такође стајао иза низа слика Путиновог хапшења, суђења и затварања, каже да је слике поставио без зле намере. Чак је јасно нагласио у својој објави на Твитеру да су слике генерисане вештачком интелигенцијом.

Ипак, слике су биле довољне да му забране приступ серверу „Мидџурнија“, тврди Хигинс. Независна истраживачка лабораторија са седиштем у Сан Франциску није одговорила на мејлове у којима је тражен њихов коментар.

„Слика Трамповог хапшења је заправо само требало да демонстрира колико је ‘Мидџурнијев’ алат добар или лош у приказивању стварних сцена“, наводи. „Слике су почеле да формирају неку врсту нарације, па сам их спојио и одлучио да објавим причу.“

Истакао је да су слике далеко од савршених: на некима се види Трамп са полицијским појасом, док су код других ликова на фотографији лице и руке видљиво изобличене.

Међутим, није довољно да корисници попут Хигинса јасно наведу у својим објавама да су слике генерисане вештачком интелигенцијом и намењене искључиво за забаву, каже Ширин Анлен, медијски технолог у „Витнесу“, њујоршкој организацији за људска права која се бави истрагом визуелних доказа.

Пречесто други корисници врло брзо ове фотографије деле по мрежама без те кључне напомене, додаје Ален. Заиста, објаву на Инстаграму у којој су подељене неке од Хигинсових лажних слика Трамповог хапшења, као да су реалне, прикупиле су више од 79.000 позитивних реакција.

„Ви само видите слику, а када нешто видите, то вам остаје“, истиче Анлен.

У другом недавном примеру, корисници друштвених мрежа поделили су генерисану фотографију на којој се наводно види Путин како клечи и љуби руку кинеског лидера Си Ђинпинга. Слика, која је кружила друштвеним мрежама док је руски председник ове недеље пожелео добродошлицу Сију у Кремљ, брзо је постала груб мем.

Није јасно ко је креирао слику или који алат су користили, али неки детаљи су одали да је у питању фалсификат. На пример, главе и ципеле двојице вођа су биле мало изобличене, а унутрашњост собе није одговарала просторији у којој је одржан стварни састанак.

Како се супротставити овим алатима вештачке интелигенције

Како генерисане слике постаје све теже разликовати од стварних, најбољи начин за борбу против визуелних дезинформација је боља свест и образовање јавности, кажу стручњаци.

„Постаје тако лако и толико је јефтино направити ове слике да би требало да учинимо све што је у нашој моћи да јавност упозна колико је добра ова технологија постала“, наглашава Вест.

Хигинс предлаже да би компаније друштвених мрежа требало да се фокусирају на развој технологије за откривање слика генерисаних вештачком интелигенцијом и да их интегришу у своје платформе.

Твитер већ има политику која забрањује „генерисане, манипулисане или медије ван контекста“ које могу да преваре или нанесу штету. Напомене из Комјунити ноутса, „Твитеровог“ пројекта за проверу чињеница, већ се појављују на неким објавама у којима се напомиње да је Трампове слике генерисала вештачка интелигенција.

„Мета“, матична компанија Фејсбука и Инстаграма, одбила је да коментарише овај проблем. Неке од измишљених Трампових слика су означене или као „нетачне” или као „недостајући контекст” кроз програм треће стране за проверу чињеница, чији је учесник и агенција Асошијејтед прес.

Артур Холанд Мишел, сарадник Карнегијевог савета за етику у међународним односима у Њујорку који се бави новим технологијама, рекао је да брине да свет није спреман за предстојећи потоп.

Пита се како ће ове „дипфејк“ фотографије и снимци бити регулисани када су у питању обични људи који могу бити жртве манипулације.

„Из перспективе политике, нисам сигуран да смо спремни да се носимо са овом скалом дезинформација на свим нивоима друштва“, наглашава Мишел. „Плашим се да ће бити потребан незамислив технолошки пробој да би се ово дефинитивно зауставило.“