Šta sve razvijaju srpski programeri

Od oko 300 programerskih firmi koje rade izvoz softvera, tri četvrtine bavi se uslužnim programiranjem. Firme koje osmišljavaju kompletne programe, čine preostalu četvrtinu autsorsing kompanija, a stvaraju 30 odsto ukupnog prihoda izvoza softvera.

Marija Smoljanić je softverski inženjer koji radi posebnu analizu DNK pojedinca, takozvana epigenetička istraživanja, koja za sada koriste samo naučni i istraživački centri u Americi, jer su preskupa za pojedince.

„Istraživanja koja dovode do toga šta je to, što dovodi ili ne dovodi do ekspresije njegovih gena, odnosno, zašto neku bolest razvijemo nekad ili drugi put, ili šta je to što utiče da neku bolest dobijemo ili ne dobijemo“, objašnjava Smoljanićeva.

Softver proizveden kod nas ugrađen je u naočare koje koriste Nasini astronauti. U uglu naočara vide se svi potrebni podaci.

„Sve neke specifične informacije, koje su im potrebne za neku intervenciju na mašini, određena neka mapa ili neki podaci specifični koje mogu dobiti, može putem glasa ili putem dodira tih naočara da dobije“, kaže Ivan Dragošan, direktor „Simfonija".

Prema analizama IT sektora, tri četvrtine programerskog posla koji se kod nas obavlja, čine veb programiranje i softveri za mobilne telefone.

„Od gotovih rešenja apsolutna je dominacija programiranje mobilnih aplikacija i igrica. Deluje možda ovako malo neozbiljno, ali to je jedan od najozbiljnijih poslova“, ističe IT analitičar Milovan Matijević.

Do ulaska u EU, Srbija treba da obezbedi ulaganja u IT vrednosti 150 evra po glavi stanovnika i podigne vrednost IT tržišta sa 450 miliona na milijardu evra.

Pošto za domaće potrebe sada radi oko 10.000 programera, za taj duplo veći posao, prema procenama analitičara, biće ih potrebno još toliko.