Šotra: Đavo mi ne dâ da sedim džaba ni u 92. godini

Od šezdesetih godina prošlog veka neprekidno traje televizijska i filmska magija Zdravka Šotre. Na 91. rođendan za RTS je rekao da se oseća bolje nego što bi se očekivalo u tim godinama.

„Prolazio sam i svetski rat i posle rata ne znam koliko raznih teškoća. I u tome sam stekao naviku da sve što je teškoća, što nije dobro, sutradan ostavim iza sebe. Ne vuci to sa sobom, nego počni sasvim novi dan“, otkriva tajnu svoje vitalnosti u desetoj deceniji.

U knjizi Mojih 500 glumaca, u izdanju RTS izdavaštva i službenog glasnika, Šotra opisuje početke bavljanja režijom, ali i piše o tome kako se zainteresovao za glumu.

Družeći se da glumcem Slobodanom Aligrudićem došao je do amaterske družine gde je probao da glumi.

„Video sam da od mene glumca ne može biti jer imam strašnu tremu. Tako sam otišao da studiram režiju. Ali sam ostao vezan sa glumcima čitavog života, što je retko za reditelja, da se druži sa glumcima“, objašnjava reditelj.

Nekada su serije emitovane uživo

Po završenoj Akademiji 1958. godine dolazi kao asistent režije na Televiziju Beograd. Tada su se serije, što danas zvuči neverovatno, emitovale uživo.

„Nije bilo snimanja, nego ide direktno uživo. To je bilo dosta dramatično. Novak Novak i Lola negde u petak pišu tekst. Kako daktigrafkinja otkuca koju stranu, ja brzo nosim to da umnožim da bih odneo glumcima, jer sutra ide emisija, da se bar malo upoznaju“, seća se Šotra.

Serijal Obraz uz obraz publika je obožavala. O Mileni Dravić i Draganu Nikoliću ima samo reči hvale.

„Divni ljudi, divni glumci. Ona je otkrivena u filmu Prekobrojna. Ona je bljesnula tu i takva je ostala do kraja. Dragan Nikolić je bio čudo! Dobar glumac, dobar čovek, duhovit čovek i mangup“, kaže Zdravko Šotra dodajući da je njihov odlazak teško podneo.

Sa velikim ljudima je lako

Radio je i sa stranim glumcima. Kao najlepšu saradnju izdvaja onu sa francuskim umetnikom Žakom Tatijem.

„Sa velikim ljudima, pravim ljudima je lako. Alberto Sordi je bio dobar, Aznavur isto. Smešno je bilo, on je došao meni sam zahtevima da mu spravim štimunge svetlosne, a mi tada nismo imali nikakve dimere, nego kad upališ jedno svetlo to je to. Ali u knjizi sam opisao kako sam izveo to da je bio vrlo zadovoljan“, istakao je Šotra.

Prema njegovim rečima, godine posle Drugog svetskog rata bile su veoma teške i ljudi su tada prolazili kroz teška iskušenja, što je uticalo na formiranje ličnosti.

„Zamislite jednog Paju Vuisića, Zorana Radmilovića, Batu Stojkovića, Batu Živojinovića… To su individue vrlo upečatljive i drugačije jedna od druge“, objašnjava proslavljeni reditelj.

Đavo mu ne da mira, kako kaže, da sedi džaba nego je počeo da radi na priči o Mileni Pavlović-Barili.