Prizori s Malte – o Karavađu, Oliveru Ridu, Dafne i ostalim vitezovima  

Na susret sa lokalnim vodičem u Valeti smo kasnili.

Sin je malo gnjavio, ali ni red vožnje autobusa nije bio pouzdan. Računajte i na to ako dolazite na Maltu, saobraćajne gužve su velike, ulice često neprohodne.

Na Malti je lepo boraviti i leti i zimi. Mi smo bili u januaru. Htela sam da porodičnim „siti brejkom” u zemlji sunca dečacima prekratim zimske beogradske dane. Usput smo videli i školskog druga, Vuka, koji se prethodnog leta preselio tamo. Lepo mu je, nasmejan je. U školu ga dovozi školski autobus, nastava je na engleskom, uči i malteški. Tata radi, mama je kod kuće, žive u udobnom trosobnom stanu. Poput profesionalnog vodiča pokazuje drugarima Slijemu, most sa kojeg imaju najlepši pogled na Valetu, gde da pojedu najukusniji sladoled ili odu u šoping. Poznaje Maltu kao da se u njoj rodio, a tu je tek šest meseci.

A kako i ne bi. Ova ostrvska zemlja je deseta najmanja država sveta i četvrta po gustini naseljenosti. Na svega 316 kvadratnih kilometara živi nešto više od pola miliona ljudi. 

Takoreći grad–država.

Čim smo sleteli, nisam mogla da se otmem utisku da sam negde na severu Afrike, a ne u Evropi. Sve je nekako bilo pustinjski okerasto, poput Tunisa ili Maroka.

Uostalom, ne slučajno. Duga arapska vladavina na ovom prelepom arhipelagu u Mediteranu vidi se i čuje na svakom koraku. Malteški jezik je mešavina arapskog i sicilijanskog dijalekta italijanskog jezika, nastao iz izumrlog sikulo-arapskog, i jedini je semitski jezik Evropske unije.

Stara prestonica zove se M'dina, tu do nje je i Rabat… Sličnosti s arapskim svetom su brojne, ali kad je u pitanju vera one prestaju. Malta je katolička zemlja gotovo 90-procentnom većinom. I ekstremno konzervativna, bar donedavno. 

Ovde do pre 12 godina niste mogli ni da se razvedete. Samo tri države sveta nisu dozvoljavale razvod: Filipini, Vatikan i – Malta.

 Možda bi se i danas Maltežani razvodili negde u inostranstvu da nije zapao u krizu brak dvoje poslanika konzervativne stranke. Muž je voleo da se malo švrćne, nisu baš cvetale ruže, živeli su razdvojeno i – pokrenuo je privatnu inicijativu u skupštini da se raspiše referendum sa vrlo konkretnim pitanjem: 

Pristajete li da se uvede mogućnost razvoda u slučaju da je bračni par razdvojen najmanje četiri godine, da nema nade za pomirenje i da je deci garantovano odgovarajuće izdržavanje? 

Samo što nisu i njihove fotografije stavili uz referendumsko pitanje.

Bilo je povuci–potegni, ali je predlog prošao i na kraju je prihvaćen i na referendumu. Naš junak, Džefri Puličino Orlando, razveo se, odmah ponovo oženio, a kasnije opet razveo.

Njegove slike na kojima se drži za ruku sa drugim ženama pronašla sam i na portalu Dafne Karuane Galicije, hrabre novinarke, koja je otkrivala i razne malteške korupcionaške afere.

Nije imala milosti prema političarima, a nije birala ni reči. 

Poginula je 2017. kada je ispod njenog automobila eksplodirala postavljena bomba. 

Nezavisni izveštaj potvrdio je da je za njenu smrt odgovorna država, jer nije prepoznala da joj je život ugrožen i nije je adekvatno zaštitila.

Da ne bude zabune, Malta je izuzetno bezbedna država, stopa kriminala je među nižima u EU, a prošle godine zabeležen je najveći pad kriminala u poslednjih 19 godina otkako je njena članica. Ali kada su veliki interesi u pitanju, očigledno ni ovde nisu imuni na sicilijanske metode.

Da paradoks bude veći, ova konzervativna katolička zemlja važi za najliberalniju u Evropi, kada su u pitanju LGBT prava. Istopolni brakovi legalizovani su 2017, ali atmosfera u društvu i prilagođenost zakonodavstva čak i na ustavnom nivou, razlog su što je Malta u tom pogledu na prvom mestu.

Šta da očekujete kada dođete na Maltu? Osim obilja sunca, modrog mora i prelepih plaža, mali arhipelag, koji čine ostrva Malta, Gozo i Komino, osvojiće vas bogatim istorijskim nasleđem i hramovima starijim od Stounhendža i egipatskih piramida. 

Svu lepotu arhitektonskih zdanja, zbog kojih će vam se činiti da ste negde u Italiji ili Španiji, duguje vitezovima Svetog Jovana, koji su od 1566. izgradili prestonicu Valetu i zaslužni su za razvoj i procvat ostrva. Proteran sa Rodosa od Otomanskog carstva, vojno-religiozni red vitezova dobio je Maltu u najam od Karla Petog, a zauzvrat su svake godine caru Svetog rimskog carstva morali da daju jednog malteškog sokola.

Kamen temeljac Valeti udario je veliki majstor, Francuz Žan Parizo d’Valet, po kojem je prestonica i dobila ime. Ceo grad je pod zaštitom Uneska, kao mesto od izuzetne istorijske i kulturne vrednosti.

Ko-katedrala Svetog Jovana, crkva Malteških vitezova, biser barokne arhitekture, očarava raskoši svojih unutrašnjih ornamenata i jedna je od znamenitosti koje se ne smeju propustiti. Prava je riznica Karavađovih remek-dela, koje je ovaj buntovnik, ubica i skandal majstor svog vremena naslikao, dobivši utočište kod vitezova, koji su za to morali da traže papinu saglasnost. Idila je doduše trajala kratko, jer je najveći genije tehnike kjaro-skuro izazvao novu tuču i pobegao s Malte, zauvek izbačen i prognan iz reda.

Malta obiluje i atraktivnim peskovitim plažama. Za ljubitelje plivanja u najlepšim tirkiznim nijansama koje Mediteran može da pruži, tu je i Plava Laguna na ostrvu Komino, do koje se dolazi brodskim izletom. Puna je kupača i tokom zime, a temperatura mora je prijatna i u januaru, posebno za nas morske zavisnike.

Uz oprez, jer tragove poštenog "ugriza" meduze i danas nosim na ruci.

 Čarobne građevine i pejzaži privlače i filmsku industriju, pa su na Malti snimljeni mnogi popularni filmovi i serije. "Popajevo selo" sa filmskog seta o mornaru Popaju i danas je mini zabavni park i turistička atrakcija. 

U centru Valete posetioci ne propuštaju da popiju piće u baru jednostavnog naziva „The pub”, u kojem je svoju poslednju turu eksirao i otišao u večnost veliki britanski glumac i šmeker Oliver Rid, snimajući holivudski hit Gladijatora. Ispričaće vam ovde i koliko je tačno desetina viskija, piva i čega sve ne iskapio toga dana, ali taj detalj nisam želela da zapamtim. Kažu da je glumčeva smrt igrom slučaja čak popravila scenario filma, jer su silom prilika morali da budu izmenjeni dijalozi u završnim scenama njegove uloge. 

 Lokalni vodič s početka priče, nasmejani Ben, koji glasom podseća na Antonija Banderasa, šali se na račun sunarodnika i za sebe kaže da je tipični Maltežanin – nizak, crn, dlakav i ćelav. 

Objašnjava zašto u gradovima nema mnogo drveća. Lenji su, tvrdi, da skupljaju lišće. Otkriva da na Malti po akcentu znate za koga neko glasa! Drugačije govore konzervativni „plavi” i levi „crveni”. Primera radi, u drevnoj prestonici M’dini, gde još uvek u ušuškanim palatama žive potomci starih aristokratskih porodica, dileme nema – svi su za „plave”. 

Gotovo da nema plemićke dinastije koja nije dala nekog premijera ili ministra. Iako je smeštena u centru ostrva, gde nema pogleda na more i plaže, nekretnine u M’dini su najskuplje, a ispred palata su impresivni vozni parkovi.

U Rabatu, odmah preko puta, je najbolja pekara u gradu za „pastici”, malteški lokalni specijalitet od lisnatog testa punjen sirom, piletinom ili pireom od graška. Ne zna se koji je bolji, ukus je odličan.

Za ljubitelje specijaliteta iz mora neizbežan je izlet u živopisnu ribarsku luku Marsašlok. U širokom zalivu, poput nekakvih morskih pitomih nemani, sa nacrtanim očima na krmi, plutaju usidreni šareni tradicionalni brodići „lucu”. Iz okolnih restorančića, prepunih turista, širi se neodoljivi miris sveže spremljene ribe. 

Dođite nedeljom, lokalna riblja pijaca najpoznatija je na ostrvu. Ovde možete da kupite sve što u moru koje vas okružuje može da se ulovi, ali i da sa kioska pojedete s nogu salatu od hobotnice ili nešto slično. Na tezgama se, osim neizbežnih prnjarija, prodaju i tradicionalne poslastice i kolači, a od sveg srca preporučujem kupovinu raznih kombinacija lokalnih začina. 

Tako ćete i mesecima nakon povratka s Malte, dok pripremate hranu u svom domu, oživeti sećanje na sve mirise i ukuse ove suncem okupane mediteranske zemlje sa oboda Evropske unije.