Lepote Kukavice, čist vazduh, voda, darovi prirode – ali i propali makadmaski put

Bila je to ljubav na prvi pogled iz koje su se izrodile ideje, hrabrost, pa i ludost da se krene u avanturu. Lepota Kukavice, čist vazduh, voda, darovi prirode, bili su na dohvat ruke. Zavrnuli su rukave, obnovili dedovinu, uložili previše ljubavi u svaki kutak i stvorili dragulj seoskog planinskog turizma u kraju.

„Pošto sam ja iz Timočke krajine rodom i stvarno ne znam i dalje svakoga dana se sve više i više zaljubljujem u ovaj kraj“, kaže Selena Jovanović, vlasnica etno-kompleksa Sunčev breg.

Umesto da napuste zemlju i odu u Švajcarsku gde Novičini roditelji rade decenijama, diplomirani pravnik i ekonomista odložili su diplome i postali arhitekte, graditelji, kuvari, menadžeri, čistači.

„Niko nije verovao da ćemo uspeti u svemu tome, ali polako idemo ka uspehu“, kaže Novica Jovanović.

Do njih stižu samo namernici. Većina se vraća da uživa u domaćoj hrani, lepom smeštaju, tišini, da uberu trešnje, maline, čak i dudinje.

„I da se vidi i da se prošeta, tu je prelepa šuma, prelepa priroda, prelep predeo. Domaćini su odlični“, ističe Emilijan Almanaž, gost iz Vladimirovca.

„Ima svega, šumske jagode smo jutros brali, išli smo da jedemo, u 4 sata smo ustali da idemo u pečurke“, kaže Ljiljana Dunić, gošća Beograda.

I sve bi bilo mnogo lakše da do njihovog domaćinstva ne vodi nešto više od tri kilometra propalog makadamskog puta.

„Lepo je da se živi, al' kad imaš put“, napominje Stana Ranđelović iz mahale Lipova Čuka.

„Naš zaselak Bare je deo Slatine, u stvari, do Slatine nikada nismo imali put, bukvalno je neprohodan“, dodaje Selena Jovanović.

Ulaganjem u bolje puteve možda bi se još neko osmelio da sledi primer Jovanovića koji sanjaju da povežu lepote istočne i zapadne padine Kukavice. Desetak kilometara od Sunčevog brega do vučjanskog kraja, za sada je nepremostivo.