Počinje javna rasprava o porezu na emitovanje štetnih gasova

Porez na emisije gasova sa efektom staklene bašte odnosi se na velike industrijske emitere u sektorima cementa, đubriva, gvožđa i čelika, aluminijuma i električne energije koji uzrokuju preko 57 odsto ukupnih GHG emisija (emisija gasova staklene bašte).

„Ono što nas čeka u 26. godini je to je da će faktički svi proizvodi u kojima se sadrže takvi gasovi na neki način biti dodatno oporezovani. Na neki način mi ovde našu privredu stavljamo u položaj koji je identičan Evropi, jer suštinski sve što budu platili ovde biće priznato van granica Republike Srbije, odnosno neće imati dodatne namete. A sa druge strane oni koji uvoze nešto iz zemalja gde je tehnologija takva da je po manjim standardima od nekih uobičajenih, gde se ne plaćaju znatna sredstva. Ovde će biti na neki način oporezovani", izjavila je državna sekretarka Ministarstva finansija Slavica Savičić.

Zakoni bi trebalo da pomognu da se smanji zagađenje, unapredi energetska efikasnost i obezbedi ravnopravniji položaj srpske industrije na domaćem i stranom tržištu.

„Novac koji bude prikupljen od ove vrste poreza predviđeno je da se kasnije rasporedi, faktički, kroz neke podsticaje, za dalju dekarbonizaciju, uz unapređenje zaštite životne sredine. Odnosno, da svi ovi koji plaćaju ovaj porez na neki način svoje postrojenje osavremene", dodaje Savičićeva.

Porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda primenjuje se na uvoz gvožđa, čelika, cementa, đubriva i aluminijuma. Lista proizvoda je zasnovana na Mehanizmu prekograničnog prilagođavanja cene ugljenika EU.

„Ovaj porez ili taksa od četiri evra po toni SO2, naravno da će imati za posledicu, rast cene, cementa, čelika, bilo čega gde se izvaja SO2 i za koji se plaća taksa. U ovom slučaju, u 26. godini pričamo o nešto što se zove dva evra po toni cementa. Ali 2030. godine ćemo biti obaveznici da plaćamo punu cenu SO2 kao što je na berzi SO2. To je na današnji dan oko 80 evra po toni", izjavio je direktor „Lafarž" Srbija, Dimitrije Knjeginjić.

Uvoznici će plaćati u skladu sa emisijama ugrađenim u proizvodnju uvezene robe. Obaveza se odnosi na uvoz više od pet tona obuhvaćenih proizvoda godišnje.

„Ono što je dobro je da je to korak ka prilagođavanju nečega što EU radi 20 godina. Ono što je izazov je da mi i danas nemamo odgovore na ta pitanja kako se suštinski boriti. Za nas je tema mnogo veća da li mi imamo alate da ne emitujemo SO2 nego koliko ćemo platiti SO2", dodaje Knjeginjić.

Zakon ne predviđa široku primenu poreza i odnosi se samo na one koji su dužni da poseduju dozvolu za emisije iz postrojenja.