Krokodili – savršeni predatori

Krokodili potiču iz grupe arhisaurija, vladara guštera. Nastali su pre 240 miliona godina i postojali su različiti predstavnici. Jednu grupu činili su biljojedi, drugi su živeli u moru, a postojala je i grupa koja je bila slična sisarima i kretala se po kopnu.

„Mi kada kažemo da su oni preživeli, da se ništa nisu menjali iz doba dinosaurusa zapravo pričamo o današnjim predstavnicima koji su tu jako slični svojim precima ali brojne promene koje su imali su se desile upravo na tom nekom molekularnom, genetskom i fiziološkom nivou“, objašnjava biolog Kristijan Ovari.

Današnji krokodili ograničeni su klimom, jer su hladnokrvne životinje i žive u tropskim krajevima. Aligatori, s druge strane, mogu da žive i na nižim temperaturama, ispod zaleđene vode, poput kineskog aligatora. Postoje i američki aligatori, poput Muje u Beo zoo-vrtu.

„Američki aligator je zanimljiv iz drugog razloga. On je jako bitan, kamen temeljac svog ekosistema u kome se nalazi, zato što da bi mogao da pregura periode suše stalno kopa sebi rupe gde se zadržava voda. Faktički upravo te rupe gde on preživljava nepogodne uslove, zapravo pomažu brojnim vrstama riba i drugih životinja da tu nađu vodu, da tu prežive“, navodi Ovari.

Krokodil najviše vremena provodi vrebajući plen

Da aligatori i krokodili žive dugo, dokaz je Muja, aligator koji ima 90 godina i stanovnik je Beo zoo-vrta. On je najstariji pripadnik svoje vrste na svetu. Došao je u Beograd 1937. godine i jedina je životinja u zoološkom vrtu koja je preživela čak tri bombardovanja prestonice.

„I dalje je tu, i dalje doziva ženke i dalje se ne da, tako da će u suštini vreme pokazati koliko ova neverovatna životinja može da ima vek trajanja“.

Krokodili su i danas raznoliki. Prepoznato je 26 vrsta. Postoje i morski i slatkovodni.

„Nilski krokodil može da izdrži da jede godišnje svega možda tri-četiri puta kada su te neke migracije životinja. Ostalo vreme prosto sedi u niskom startu i vreba plen“, kaže Ovari.

Kubanski krokodili, koji se nalaze u Zoo-vrtu u Beogradu, izvanredni su lovci. Trče brže nego čovek i mogu da skoče iz mesta na dva metra visine. Iako su uglavnom mirni, posetioci Zoo-vrta zahvalni su što postoji staklo koje ih razdvaja od krokodila.