Čovečanstvo već u ekološkom minusu – trošimo 80 odsto više nego što planeta može da podnese

U ovom trenutku čovečanstvo troši prirodne resurse 80 odsto brže nego što Zemljini ekosistemi mogu da ih obnove. To znači da živimo kao da imamo skoro dve planete na raspolaganju.

Posledice takvog ponašanja su vidljive u deforestaciji, eroziji tla, gubitku bioraznovrsnosti i povećanju nivoa ugljen-dioksida u atmosferi, što doprinosi sve češćim ekstremnim vremenskim događajima. Sve to ozbiljno ugrožava sposobnost planete da nam osigura hranu, vodu i sigurno okruženje za život.

Srbija je svoje resurse „iscrpela“ 8. maja bitno ranije u odnosu na prošlu godinu (23. maj). Ako pogledamo stanje u našem regionu, situacija je još gora. Hrvatska je ove godine svoj Dan ekološkog duga dočekala već 27. aprila, mesec i jedan dan ranije nego prošle godine, kada su u dug ušli 28. maja. Slovenija je granicu prešla pre Hrvatske – osmog, a Crna Gora 24. aprila, potom sledi Bosna i Hercegovina 17. maja. Najbolje stoji Albanija – jer će ekološki dug početi tek 13. septembra.

Iako je Dan ekološkog duga relativno stabilan poslednjih deset godina, svake godine počinje sve ranije. Ostatak godine čovečanstvo iscrpljuje prirodni kapital koji ne može biti obnovljen.

Merenje ekološkog duga počelo je 70-ih godina prošlog veka i od tada se prekomerno trošenje prirodnih resursa nagomilava – zbog toga od 1970. do danas naš ekološki dug iznosi 22 godine. To znači da čak i da ovaj datum ostane nepromenjen, pritisak na planetu nastavlja da raste, jer bi Zemlji trebalo 22 godine da u potpunosti obnovi svoje resurse.

„Ocena na globalnom nivou da je datum ulaska u ekološki dug relativno stabilan iz perspektive prirode deluje kao da ljudi žele sebe da uteše da ipak ne čine toliko štete, a zapravo to svakodnevno radimo. Naša zemlja je prošle godine imala nagli skok unazad i to je bilo moguće objasniti smanjenim brojem stanovnika prema popisu iz 2022. godine. Ali kako objasniti ovogodišnji raniji ulazak u dug? Znači da je sigurno da nešto radimo pogrešno. Svake godine iznova pomeramo granice do kojih sebi dozvoljavamo ekološku štetu“, ističe Aleksandra Ugarković iz WWF Adria (Svetskog fonda za prirodu).

Rešenja za smanjenje ekološkog duga postoje, brojna su i finansijski povoljna. Najveći potencijali leže u gradovima, energetici, hrani, populaciji i zdravoj planeti, navodi se na platformi "Power of Possibility".

Na primer, ako smanjimo emisiju ugljen-dioksida iz fosilnih goriva za 50 odsto Dan ekološkog duga bio bi pomeren za čak tri meseca kasnije. To nam pokazuje koliko je važno da se okrenemo ka održivim modelima ekonomije i društva.

Potencijali za obnovu resursa su veliki. Smanjenje ekološkog otiska izvodljivo je pomoću sistema cirkularne ekonomije, obnovljivih izvora energije i očuvanja prirodnih područja.

„Smanjenje prekomerne potrošnje je neophodno, ali je zaista i moguće – uz kreativnost koju mi, ljudi imamo. Pozivamo sve da podrže održiva rešenja i budu deo pozitivnih promena koje će osigurati održivu i zdravu planetu za buduće generacije“, zaključuje Aleksandra Ugarković.