Od Dubai čokolade do zelene mače – poslastice zbog kojih uništavamo planetu

Čini se da je rastojanje između faza „novi proizvod postaje viralna senzacija“ i „potražnja za proizvodom za tu senzaciju postaje problematična“ sve kraće i kraće. Najnoviji krivac, čokolada iz Dubaija, proizvodnu krizu uspeo je da izazove za samo nekoliko nedelja.

U jednom trenutku ljudi su čitali tekstove o tome kako su sastojci za poslasticu koja postaje svetski trend, pistaći, hrskavi kadaif, tahini i mlečna čokolada. Ubrzo potom planetu je obišla informacija da je čokolada iz Dubaija koja je postala popularna zahvaljujući Tik-tok trendu izazvala međunarodnu nestašicu pistaća.

U stvarnosti, putanja od pomame na društvenim medijima do posledica u stvarnom svetu počela je ipak nešto dalje u prošlosti.

Originalna Dubai čokolada, koju je napravio "FIX Dessert Chocolatier" i nazvao "Can’t Get Knafeh Of It" (igra reči na engleskom jeziku sa rečju kadaif u okviru fraze „ne možete se zasititi“) u znak pažnje na bliskoistočni desert koji je bio inspiracija, lansirana je 2021. godine. Prva objava u kojoj se hvali ovaj slatkiš od 18 evra po komadu pojavio se na kraju 2023. godine.

Tada je poput lavine, popularnost poslastice počela vrtoglavo da raste, da bi ubrzo izmakla kontroli.

Broj snimaka na Tik-toku rastao je eksponencionalno, prodaja je porasla, a verzije čokolade sa kadaifom i pistaćima počele su da iskaču svuda kao pečurke posle kiše.

Čuveni brend „Lindt“ morao je da ograniči prodaju na dve čokoladice po osobi u britanskim supermarketima „Vejtrouz“ nakon što je njegova verzija poslastice iz Dubaija razgrabljena nekoliko puta.

Preko noći je čokolada postala od nečega za šta većina ljudi nikada nije čula, do predmeta na listama najboljih proizvoda inspirisanih čokoladom iz Dubaija na tržištu uoči Uskrsa 2025. godine.

Sada smo suočeni sa neizbežnom mračnom stranom ove histerije. Uspeh jedne čokoladice doveo je do globalne nestašice pistaća i odgovarajućeg povećanja njegove cene.

Pistać se uzgaja uglavnom u SAD i Iranu, a zalihe ovih orašastih plodova već su bile manje od uobičajenih zahvaljujući prošlogodišnjoj lošoj žetvi u Americi. Stratosferski uspon Dubai čokolade samo je pogoršao problem.

„Svet pistaća je trenutno potpuno presušio“, rekao je za Fajnenšel tajms Džajls Haking, iz kompanije za promet orašastim plodovima CG Hacking, dodajući da su cene porasle sa 7,95 dolara na 10,30 dolara po funti (453,5 grama) za samo godinu dana.

„Nije bilo mnogo zaliha, pa još kada je došla čokolada iz Dubaija, a proizvođači čokolade krenuli da otkupljuju svako jezgro koje im padne u ruke… to znači da će ostatak sveta ostati bez pistaća“, objasnio je Haking.

Zeleni prah razdora

To nije jedini primer koji kristalno jasno prikazuje zašto ne možemo svi imati lepe stvari. Još jedan proizvod koji su društveni mediji toliko popularizovali da su izazvali ozbiljnu turbulenciju ponude i potražnje je mača.

Do pre nekoliko godina, za zeleni čaj u prahu nije bilo mnogo upita izvan tradicionalne japanske ceremonije čaja.

Sada, podstaknuta objavama na Instagramu i Tik-toku u kojima se mača koristi za sve – od mlečnog napitka, preko šejkova pa sve do sladoleda u prepoznatljivoj nijansi zelene boje, proizvodnja se skoro utrostručila kako bi zadovoljila potražnju, to jest sa 1.471 tone u 2010. godini porasla je na 4.176 tona u 2023. Ipak, ni to nije dovoljno da zadovolji potrebe.

Novi status mače, delimično izazvan uticajem članova velnes zajednice koji izgleda da svoju konzumaciju hrane i pića određuju podjednako u odnosu na estetiku i na zdravstvene koristi, rezultirao je nestašicom zelenog čaja.

Cene su porasle, oskudica je frustrirala kupce, a mali japanski grad Uji koji je specijalizovan za proizvodnju mače, loše pripremljen na ovu iznenadnu zapadnjačku jagmu, bio je pod velikim pritiskom.

Više od polovine ukupne proizvodnje mače se izvozi, od čega veliki deo na Bliski istok. Prema nedavnom izveštaju Tajmsa, ukoliko se stvari ne budu promenile, čini se da je neizbežno da će praznine popuniti jeftiniji, nekvalitetni kineski proizvodi, stavljajući u rizik japansku maču koja se pravi po recepturi razvijanoj 800 godina.

Pomama za avokadom – masovne krađe i skok cene

Onlajn trendovi imali su direktan uticaj na oflajn svet čak i pre deset godina. Tokom 2015. godine, avokado je postao omiljena stavka za snimanje i deljenje na Instagramu iste godine, a krunisan je kao hrana koja je najviše puta objavljena i na Pinterestu.

Na globalnu nestašicu avokada ukazale su činjenice da su Australijanci plaćali sedam dolara po komadu i da je bio predmet talasa masovnih krađa na Novom Zelandu.

Suočeni sa takvim dokazima, teško nam je da se branimo od optužbi da naša zaluđenost pojedinim ukusima uništava planetu.

Ali ako se fokusiramo na zajednički faktor u svemu ovome, kao što je to slučaj sa mnogim nevoljama savremenog društva, čini se da su i ovde društveni mediji u samom centru Venovog dijagrama.

Niko nije kriv – ni proizvođač „nove viralne stvari“, niti osoba koja se u objavama na društvenim medijima bavi njom, niti potrošač koji vidi snimak i želi da isproba predmet najnovijeg trenda.

Tako funkcioniše kapitalizam: potražnja diktira ponudu, ponuda diktira cenu. Ali lanci snabdevanja jednostavno nisu podešeni za moderan fenomen Tik-tok video-snimaka, niti za slavu preko noći koja dolazi zahvaljujući algoritamskom hiru koji izlaže milione gledalaca određenom proizvodu.

Prava lekciju koja stoji iza čitave ove priče je da koliko god najnovija pomama za hranom i pićem izgledala dobro na vašem fidu, ona prikriva ružnu istinu koja se krije iza: viralnost i održivost jednostavno ne idu ruku pod ruku.