Krstaš Vlada uginuo od strujnog udara, kako da zaštitimo ptice u Srbiji

Početkom meseca Društvo za zaštitu i proučavanje ptica objavilo je vest da je mladi krstaš Vlada stradao od strujnog udara.

Posebno zabrinjava što je on bio jedini prošlogodišnji mladunac jednog od svega četrnaest parova krstaša koliko ih je 2024. registrovano u našoj zemlji. Gubitak samo jedne jedinke ovako retkih vrsta ozbiljan je udarac za njihov opstanak. Zato je veoma važno da se preduzmu sve mere kako bi se zaštitile, pre svega, životinje i biljke kojima preti nestanak, a potom i sve druge postojeće vrste.

Jedan od retkih mladih krstaša u Srbiji živeo je svega devet meseci. Za to vreme preletao je hiljade kilometara obilazeći osim Srbije, Rumuniju i Mađarsku. Satelitski odašiljač krajem marta pokazao je da se Vlada ne kreće i da se nalazi u blizini Kanjiže.

Stručnjaci iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica pronašli su uginulu životinju, a povrede na telu pokazale su da je ovaj krstaš stradao od strujnog udara na srednjenaponskom dalekovodu. Na sličan način tj. od strujnog udara ili sudara sa dalekovodima tokom prošle godine u Srbiji je stradalo 436 ptica iz 28 vrsta.

„Krstaš Vlada, stradao je na dalekovodu koji je prepoznat kao najopasniji za ptice. To je betonski stub, sa najčešće betonskom (može biti i metalna) konzola, gde su žice u dva nivoa i svi izolatori su okrenuti nagore“, kaže Mirjana Rankov iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Od 2020. u našoj i još šest podunavskih zemalja sprovodi se međunarodini projekat "LIFE Danube Free Sky".

„Početkom rada na ovom projektu počeli smo sa primenom međunarodno priznate medotologije za istraživanje problema elektrokucije i kolizije na dalekovodima. U prvoj fazi projekta identifikovani su opasni dalekovodi i opasni stubovi u projektnom području koje u Srbiji obuhvata devet međunarodno značajnih područja za ptice uz reku Dunav. Tom prilikom pretraženo je 484 km srednjenaponskih vodova i oko 6.000 opasnih stubova“, objašnjava Mirjana Rankov.

Koliko je problem stradanja ptica od strujnog udara ili sudara sa dalekovodima ozbiljan u našoj zemlji dokazuje i podatak prema kojem je od 2.100 stradalih ptica u svih sedam zemalja učesnica projekta, čak 1.200 bilo u Srbiji.

„Kod nas je utvrđeno da je 81 odsto ptica stradalo od strujnog udara, sedam odsto od sudara sa dalekovodima, a za oko 12 odsto nismo mogli da utvrdimo pravi razlog stradanja. Tokom trajanja prve faze projekta, pronađeno je osam stradalih orlova belorepana ispod stubova srednjenaponskih dalekovoda sa tragovima opekotina na telu. To nam je već nagovestilo obim ovog problema i potrebu za obezbeđivanjem dalekovoda zaštitnim merama u što kraćem roku“, precizira Mirjana Rankov.

U Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine kažu da je razmere stradanja ptica od strujnog udara teško proceniti imajući u vidu brojnu i razgranatu mrežu dalekovoda i ograničena istraživanja.

„Dosadašnja praksa pokazala je da uglavnom stradaju brojnije i češće vrste poput vrana i čvoraka, ali sporadično i ređe vrste, poput orlova belorepana i crnih lunja. Za vrste kao što je orao krstaš, već je stradanje jedne jedinke vrlo problematično, imajući u vidu da cela gnezdeća populacija u Srbiji broji manje od 15 parova“, kaže Nikola Stojnić iz Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Ovaj problem prisutan je svuda u svetu i na njegovu izraženost osim mreže dalekovoda i izolacionih rešenja utiču i prirodne okolnosti.

„Veća je verovatnoća stradanja u otvorenom prostoru bez šuma, gde ptice teško da imaju gde da slete osim na dalekovode. U razvijenijim delovima sveta razvijena su mnoga rešenja za ovaj problem, koja se iz godine u godinu usavršavaju, pa čak postoje i posebni stručnjaci za ptice koji se bave samo ovim problemom. Srbija od skora pokušava da primeni iskustva najboljih“, dodaje Stojnić.

U saradnji sa Elektrodistribucijom, do sada je obezbeđeno 40 kilometara dalekovoda postavljanjem 3.340 preusmerivača leta, a postavljanjem izolacionih kapa izolovano je 576 opasnih stubova. Plan je da se i nakon završetka projekta ova praksa nastavi.

Šta sve ugrožava ptice u Srbiji

Uz stradanje od struje glavni faktori ugrožavanja ptica u Srbiji su uništavanje staništa, trovanje, krivolov i hvatanje divljih vrsta.

„Uništavanje staništa usled urbanizacije, proširenja poljoprivrednih površina, krčenja šuma, seče starih stabala, eksploatacije prirodnih resursa, isušivanja plavnih zona i močvara loše utiče na biodiverzitet i dovodi do izumiranja i nestanka mnogih vrsta sa takvih područja. Nezakonitom hvatanju obično su izloženje ptice pevačice počut češljugara, zelentarki, čiška, konopljarki, zimovki“, upozorava Mirjana Rankov. 

Možda više nego drugi organizmi, ptice su izloženje trovanju, koje je često posledica neodgovorne upotrebe pesticida ili dugih dozvoljenih ili zabranjenih supstanci koje mogu biti pogubne za ove životinje.

„Samo od početka ove godine u AP Vojvodini zabeležena su četiri pogubna slučaja trovanja u kojima je stradalo deset orlova belorepana, ali i druge vrste poput mišara, eje močvarice, gavrana“, navodi Nikola Stojnić.

Kako da zaštitimo ptice u našoj zemlji

Zaštita ptica u Srbiji moguća je proglašavanjem zakonske zaštite retkih i ugroženih vrsta, uređenjem zaštićenih područja prirode koja su njihova glavna utočišta i preduzimanjem direktnih mera na suzbijanju protivzakonitog ubijanja.

„Aktivne mere, poput pronalaženja i zaštite gnezda najređih vrsta, postavljanja namenskih kutija i platformi za gnežđenje, ograđivanja osetljivih lokacija, uspostavljanja hranilišta za lešinare i druge grabljivice, te lečenja i oporavka posebno važnih vrsta su u stručnom smislu vrlo zanimljive i zahtevaju adekvatna znanja i saradnju različtih subjekata“, kaže Stojnić.

Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica podsećaju da je Srbija potpisnica brojnih međunarodnih konvencija o zaštiti biodiverziteta, uključujući i Bernsku konvenciju o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, ali da se preuzete obaveze često ne izvršavaju.

„Kod nas su mnoga prirodna staništa na udaru različlitih interesa i njihova zaštita često izostaje, a priroda se nepovratno uništava. Poražavajuće je i da nakon više decenija sveprisutnog trovanja divljih životinja, nadležno ministarstvo još nema akcioni plan za suzbijanje ove pošasti, kao ni protokole za blagovremeno i ispravno reagovanje na terenu, što stvara pometnju u saradnji mnogih institucija i često dovodi do propusta u istragama“, kaže Mirjana Rankov.

Osim države svaki pojedinac može da doprinese očuvanju ugroženih, ali i svih postojećih vrsta ptica širenjem svesti o njihovom značaju u prirodi, pomaganjem u spašavanju nemoćnih jedinki i očuvanju staništa.

„U proleće je posebno važno ne uznemiravati ptice prilikom gnežđenja. Takođe, u ovom periodu mnogi mladunci će napustiti gnezda, a većina njih neće biti spremna odmah da poleti. Zato je važno ne uzimati mladunce iz prirode, jer su roditelji u blizini i brinuće o njima. Postoje i praktični načini da pomognemo pticama poput postavljanja drvenih kućica za gnežđenje, a u zimskom periodu prihrana na hranilicama, dok je u periodima velike žege potrebno obezbediti svežu vodu“, navodi Mirjana Rankov.

U Srbiji je 2018. izdata Crvena knjiga faune Srbije III – ptice, u kojoj se nalaze podaci o 352 zabeležene vrste u našoj zemlji, a procenjen je rizik od iščezavanja gnezdeće populacije 255 vrsta i negnezdeće populacije svih vrsta. Poslednjih decenija, sa ovih prostora nestalo je najmanje petnaest vrsta ptica gnezdarica među kojima su tetreb ruševac, beloglava patka, mala droplja, kudravi i ružičasti nesit, crni strvinar, bela kanja i istočni trstenjak.