Kako su i zašto zaštićene orhideja, ramonda, lincura... Izložba „Miris prirode" daje neke odgovore

Majčina dušica, kantarion, šarplaninski karanfil, šafran, gorocvet, plava lincura... samo su neke od retkih, zaštićenih, ali i lekovitih biljaka koje čine i značajan deo bogatstva i raznovrsnosti evropske prirodne baštine.

„Strogo zaštićene su neke vrste orhideja, široj javnosti poznate ramonde – Natalijina i srpska ramonda, božur, i divlji božur i stepski božur, kosovski božur, to su strogo zaštićene biljne vrste. Pančićeva omorika, takođe je strogo zaštićena vrsta. Zatim, imamo neke vrste koje su zaštićene, ali mogu da se koriste u komercijalne svrhe, ali pod određenim uslovima i po pribavljenim dozvolima Ministarstva životne sredine. Recimo, lincura može da se sakuplja, može da se sakuplja rtanjski čaj, određene vrste majčine dušice, to su vrste koje uživaju status zaštite, ali određene količine mogu da se sakupljaju iz prirode“, rekla je Dragana Nedeljković, biolog u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Prema našem nacionalnom zakonodavstvu, pod zaštitom je više od 1.200 vrsta biljaka. Pod strogom zaštitom je 641 vrsta.

„Postoje određene drvenaste i žbunaste vrste u flori Srbije koje su svakako ugrožene. Uglavnom su to vrste koje se nalaze na samo određenim prostorima, pa su to stenoendemične vrste ili reliktne vrste koje naseljavaju samo neke male površine i zbog toga najčešće su njihove populacije u nekoj vrsti opadanju brojnosti. Pančićeva omorika u zapadnoj Srbiji koja se nalazi, ona raste samo na tom lokalitetu, i svakako se suočava sa određenim promenama u stanju populacije i zbog klimatskih promena samih, kao i zbog drugih faktora ugrožavanja“, rekao je Bogosav Stoiljković master biolog, stručni saradnik u Zavodu za zaštitu prirode Srbije.

Raznovrsnost flore najizraženija u visokim planinskim predelima

Bogatstvo i diverzitet flore najizraženije je u visokoplaninskim regionima na pašnjacima i livadama klisurama i kanjonima. Prema nacionalnom zakonodavstvu, divlje biljne vrste koje imaju poseban značaj sa ekološkog, ekosistemskog, biogeografskog, naučnog, zdravstvenog i ekonomskog aspekta, proglašavaju se kao strogo zaštićene ili zaštićene divlje vrste biljaka.

„Zaštita prirode ima tri ključna cilja i oblasti delovanja – očuvanje i unapređenje raznovrsnosti biljnog i životinskog sveta, očuvanje i unapređenje lepote i drugih obeleža predela, odnosno pejzaža, i očuvanje i unapređenje vrednosti objekata geonasleđa“, rekla je Aleksandra Došlić, biolog, direktorka Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

„Činjenica da su one takvom statusu govori da je potrebno naći nove i efikasnije metode za utvrđivanje faktora ugrožavanja tih vrsta i u isto vreme efikasnije metode za zaštitu i očuvanje biodiverziteta u našoj zemlji“, rekla je Jasmina Jović iz Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije.

Zaštićena područja čine 9,34 odsto površine Srbije, a sa pokrenutim studijama zaštite, iznosi 10,54 procenta. Prostor naše zemlje nastanjuje više od 4.200 biljnih vrsta.