Mikroplastika ometa fotosintezu – milioni ljudi mogli bi da budu na ivici gladi

Zagađenje planete mikroplastikom znatno smanjuje zalihe hrane tako što oštećuje sposobnost biljaka da vrše fotosintezu, pokazuju nove naučne procene.

Procene na osnovu poslednjih analiza ukazuju na to da se između četiri i 14 odsto roda svetskih osnovnih useva pšenice, pirinča i kukuruza gubi zbog prodornih čestica. Moglo bi biti još gore, kažu naučnici, jer se sve više mikroplastike sliva u životnu sredinu.

Oko 700 miliona ljudi je 2022. godine bilo pogođeno glađu. Istraživači su procenili da bi zagađenje mikroplastikom moglo povećati broj ugroženih od gladovanja za još 400 miliona u naredne dve decenije, nazivajući to „alarmantan scenario“ po globalno pitanje snabdevenosti hranom.

Drugi naučnici su ovo istraživanje nazvali korisnim i ocenili da dolazi u pravi čas, ali su upozorili da bi ovaj prvi pokušaj da se kvantifikuje uticaj mikroplastike na proizvodnju hrane trebalo potvrditi i poboljšati daljim prikupljanjem podataka i istraživanjima.

Godišnji gubici useva uzrokovani mikroplastikom mogli bi se kretati u sličnim okvirima kao oni koji su rezultat klimatske krize poslednjih decenija, navode autori istraživanja. Svet se već suočava sa problemom proizvodnje dovoljnih količina hrane na održiv način, a očekuje se da će broj stanovnika u svetu narasti na 10 milijardi do oko 2058. godine.

Mikroplastika nastaje razgradnjom iz ogromnih količina otpada bačenih u životnu sredinu. Ove čestice sprečavaju biljke da iskoriste sunčevu svetlost za rast na više načina – od oštećenja zemljišta, do prenošenja toksičnih hemikalija. Maleni komadići plastike infiltrirali su se u prirodu čitave planete, od vrha Mont Everesta do najdubljih slojeva okeana.

„Čovečanstvo nastoji da poveća proizvodnju hrane kako bi prehranilo sve veću populaciju, ali ovi stalni napori su sada ugroženi zagađenjem plastikom. Nalazi naglašavaju hitnost smanjivanja zagađenja da bi se zaštitile globalne zalihe hrane kojima preti sve gora situacija sa plastikom“, naglašava tim istraživača koji predvodi profesor Huan Džang, sa Univerziteta Nanking u Kini.

Uticaj mikroplastike na čovekovo zdravlje i dalje nepoznanica 

Za ljudsko telo se već uveliko zna da je kontaminirano mikroplastikom, koja u organizam dospeva konzumiranjem hrane i vode. Tragovi plastike pronađeni su u krvi, mozgu, majčinom mleku, posteljici i koštanoj srži.

Uticaj na ljudsko zdravlje je uglavnom nepoznat, ali postoje veze između prisustva sitnih fragmenata plastike u telu i moždanih i srčanih udara.

Denis Marfi, profesor Univerziteta Južnog Velsa smatra da je ova analiza dragocena i pravovremena jer nas podseća na potencijalne opasnosti zagađenja mikroplastikom i hitnost rešavanja ovog problema.

Ipak, kako ističe, ovakve tvrdnje zahtevaju više istraživanja pre nego što se mogu prihvatiti kao čvrsta predviđanja.

Nova studija, objavljena u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, kombinovala je više od 3.000 zapažanja uticaja mikroplastike na biljke, uzetih iz 157 studija.

Prethodna istraživanja su pokazala da mikroplastika može oštetiti biljke na više načina. Zagađujuće čestice mogu sprečiti sunčevu svetlost da dopre do lišća i oštetiti zemljište od kojeg biljke zavise.

Kada mikroplastika prodre u biljke može blokirati kanale hranljivih materija i vode, izazvati nastanak nestabilnih molekula koji oštećuju ćelije i oslobađaju toksične hemikalije, koje mogu smanjiti nivo pigmenta fotosinteze – hlorofila.

Istraživači su procenili da je mikroplastika smanjila fotosintezu kopnenih biljaka za oko 12 odsto i za oko sedam odsto u morskim sredinama, to jest kod algi koje su temelj piramide ishrane u okeanu. Zatim su izvršili ekstrapolaciju tih podataka kako bi izračunali smanjenje rasta pšenice, pirinča i kukuruza i u proizvodnji ribe i morskih plodova.

Azija je bila najteže pogođena procenjenim gubicima useva, sa smanjenjem od 54 miliona tona do 177 miliona tona godišnje, što bi bilo oko polovine globalnih gubitaka.

Pšenica u Evropi je takođe bila teško pogođena, kao i kukuruz u Sjedinjenim Američkim Državama. Drugi regioni, kao što su Južna Amerika i Afrika, uzgajaju manje ovih useva, ali imaju mnogo manje podataka o kontaminaciji mikroplastikom.

U okeanima, gde mikroplastika može da obloži alge, šteta koja se odnosi na ribu i morske plodove mogla bi da se kreće između milion i 24 miliona tona godišnje, što iznosi oko sedam odsto ukupne proizvodnje, kao i toliko proteina da se prehrane desetine miliona ljudi.

Razmere uticaja plastike za sada nesagledive

Naučnici su takođe koristili drugi metod za analizu uticaja mikroplastike na proizvodnju hrane, model mašinskog učenja zasnovan na trenutnim podacima o nivoima zagađenja mikroplastikom. To je, kako su naveli, dalo slične rezultate.

„Važno je da će se ovi štetni efekti vrlo verovatno proširiti sa dostupnosti hrane na zdravlje planete“,poručuju Džang i njegove kolege.

Pad u zastupljenosti fotosinteze zbog mikroplastike može takođe smanjiti količinu ugljen-dioksida koji utiče a zagrevanje planete, a povlači se iz atmosfere prilikom cvetanja fitoplanktona u okeanima i dovodi do neravnoteže drugih ekosistema.

Profesor Ričard Lampit iz britanskog Nacionalnog centra za okeanografiju rekao je da se prema zaključcima treba odnositi oprezno.

„Zabrinut sam u vezi sa kvalitetom originalnih podataka koje koristi model i to je dovelo do preteranih spekulacija o efektima kontaminacije plastikom na zalihe hrane“, rekao je profesor Lampit.

Istraživači su priznali da je potrebno više podataka i rekli da će to dati tačnije procene. Profesor Ričard Tompson sa Univerziteta u Plimutu istakao je da je nova studija dodala dokaze koji ukazuju na potrebu za akcijom.

„Iako se predviđanja mogu poboljšati kada novi podaci postanu dostupni, jasno je da moramo krenuti ka rešenjima. Od ključnog je značaja obezbediti sporazum kojim ćemo se rešiti zagađenja mikroplastikom“, poručio je profesor Tompson.