Ekipa iz kraja i migracije utiču na muzički repertoar ptica

Ne uče sve ptice nove pesme, ali među onima koje to čine, pojedinci, okruženje i druge životinje koje nastanjuju oblast mogu uticati na to da se jave različite kolekcije melodija, poput različitih muzičkih albuma.

Sada su istraživači otkrili da promene u sastavu grupe u kojoj ptica boravi mogu uticati na različite aspekte njihovog života, uključujući koje pesme uče, koliko su te pesme slične jedna drugoj i koliko brzo se pesme zamenjuju drugim.

Dr Nilo Merino Rekalde, vođa autorskog tima koji je izveo studiju, sa Univerziteta u Oksfordu, kaže da je to veoma interesantno, delom zato što pokazuje da postoje razni zajednički elementi u igri kada je u pitanju oblikovanje naučenih osobina, slično onome što se dešava sa jezicima i muzikom kod ljudi.

Ističući da ove paralele imaju svoje granice, dr Rekalde navodi da su funkcija i uloga ljudske muzike i jezika veoma različiti od funkcije ptičijeg pevanja: „Poj ptica se koristi za odbijanje suparnika, za zaštitu teritorije, za privlačenje partnera. I to takođe oblikuje cvrkut“.

U radu objavljenom u stručnom časopisu Current Biology, Rekalde i njegove kolege opisuju kako su koristili fizičko praćenje i modele veštačke inteligencije za poređenje snimljenih cvrkuta mužjaka velike senice koje žive u različitim delovima zaštićenog područja Vitam Vudsa u Oksfordu.

Studija je obuhvatila 20.000 sati audio zapisa sa više od 100.000 pesama, snimljenih tokom tri godine. Istraživači su koristili modele zasnovane na veštačkoj inteligenciji da bi analizirali repertoare ptica, kako jedinke, tako i one „iz komšiluka“, ali i čitave populacije na području kako bi istražili koliko ima sličnosti i razlika u njihovom pojanju.

Kao rezultat toga, utvrdili su kako su kretanje, imigracija i starosna struktura uticali na pesme. Tim je otkrio da u blizini velike senice ptice slične starosti imaju sličnu „plej-listu“ numera koje izvode.

Vremešnije jedinke imale su tendenciju da pevaju starije pesme koje su bile manje uobičajene među populacijom u celini, slično kao što stariji ljudi pevuše tradicionalnije melodije.

Dr Rekalde objašnjava da razlog leži u tome što velike senice nauče svoje pesme u prvoj godini života. Kao rezultat toga, područja sa većom razlikom u starosti ptica imala su veću raznolikost melodija.

Kretanje je takođe bilo važno. Tim je otkrio da bi pridošlice usvojile lokalne pesme nakon doseljavanja u komšiluk, umesto da uvode nove.

Kako do šireg repertoara pesama

Dr Nilo Merino Rekalde ocenjuje da je to svodi na „svestranost“ koja je obično prisutna kada su ptice veoma mlade i stoga još uvek uče pesme.

„U tom procesu se dešava nešto zanimljivo što mi ne razumemo u potpunosti, a to je da izgleda da na kraju imaju malo veći repertoar“, precizirao je Rikalde.

Istraživači navode da je u oblastima u kojima su se ptice duže zadržavale primećeno više jedinstvenih „domaćih“ melodija, najverovatnije zato što su bile manje pod uticajem melodija koje se pevaju na drugim mestima. Nasuprot tome, primetio je Rekalde, veće kretanje značilo je da su repertoari postali sličniji jer je veća verovatnoća da će ptice pevati „popularne“ melodije uobičajene za celu populaciju.

Osim što istraživanje rasvetljava neke od mehanizama menjanja kulture kod ptica, otvara nove mogućnosti za rad na zaštiti i očuvanju tih životinja.

„To bi vam moglo omogućiti da kažete nešto o populacijama, njihovom statusu, strukturi zajednice i u kakvom su stanju, na osnovu ptičjeg cvrkuta, bez potrebe da ih zarobljavate“, zaključio je Rekalde.