Otpočela javna rasprava o Nacrtu zakona o zaštiti vazduha

Javna rasprava će trajati do 3. februara, a do sada je pristiglo više od 500 komentara i sugestija koje je radna grupa od 55 predstavnika nadležnih institucija i organizacija civilnog sektora prihvatila i ugradila u tekst Nacrta zakona.

„Ono što je značajno po pitanju regulisanja ove oblasti je da je urađena bolja profesionalizacija procesa merenja posebne namene, da je proširena uloga inspektora u ovoj oblasti, da je detaljnije definisana kaznena politika i kaznene mere, što je izuzetno značajno za unapređenje kvaliteta vazduha i uopšte za životnu sredinu“, navodi Sara Pavkov, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.

Izradi dokumenta prethodila je analiza postojećeg stanja, a podaci objavljeni u godišnjim izveštajima već odavno pokazuju da nema poboljšanja kvaliteta vazduha. To se odražava i na zdravlje stanovništva.

Zdravstveni rizici aero-zagađenja 

„Kada govorimo o najnovijim statistikama, mi smo ono što smo najskorije radili i što smo publikovali javno, vezano je za tri grada koje smo radili – Valjevo, Leskovac i Novi Pazar. Zaključak do koga smo došli, da pre svega najviše utiče na, nećete verovati, moždani udar. Na procenat smrtnosti od moždanog udara, a isto tako prolazi ishemijska bolest srca. Namerno ovo ističem zato što postoji paradigma da loš kvalitet vazduha pre svega utiče na respiratorna oboljenja. Međutim, prolaskom kroz pluća i ulaskom u krv, čestice koje nose otrovne i opasne materije odlazi u druge ciljne organe“, naglašava dr Branislava Matić Savićević sa Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Najveće zagađenje merne stanice beleže u toku grejne sezone kada se i zbog vremenskih uslova PM čestice zadržavaju u nižim slojevima atmosfere, što posebno utiče na osetljive kategorije stanovništva.

„Pre svega tu bih izdvojila decu i to malu decu, zatim trudnice, ljude koji već boluju od hroničnih plućnih bolesti, kao što su bronhijalna astma, hronični bronhitis, hronična opstruktivna bolest pluća, ali i starije osobe. Moramo da naglasimo zašto su deca više ugrožena od odraslih. Fiziološki deca imaju veći broj udaha u minuti. Dok odrasla osoba udahne 18 puta vazduh u minuti dete to uradi 25 do 30 puta, a novorođenče i 50 puta. Tako da možemo da kažemo, što je dete manje, uticaj zagađenog vazduha na njegovo zdravlje je veća“, napominje dr Tatjana Vidanović iz Centra za higijenu i humanu ekologiju Zavoda za javno zdravlje Pirot.

U Programu zaštite vazduha do 2030.godine sa Akcionim planom, koji je Vlada Srbije usvojila pre nešto više od dve godine, navodi se da je aero-zagađenje jedan od vodećih faktora rizika za ljudsko zdravlje i da je uzrok 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji.

Taj broj bi mogao da se smanji na 7.400 do 2030. godine ako se ostvare mere predviđene u tom dokumentu. A to su prelazak na čistije izvore energije, smanjenje zagađenja iz kućnih ložišta i saobraćaja, primena propisa i oštrije kazne za zagađivače.