субота, 18.01.2025, 19:40 -> 19:42
Извор: РТС
Ptice su svuda oko nas – da li ih vidimo, čuvamo, hranimo tokom zime
Zimi je pomoć potrebna i pticama. Zato ako želimo da pomognemo očuvanju prirodnog bogatstva Srbije, gost Jutarnjeg programa, Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu ptica, predlaže kako sami da napravimo hranilice ili se uključimo u akciju Ptice moje hranilice i pomognemo našim pernatim sugrađanima.
Gost Jutarnjeg programa u studio je doneo dve različite vrsta hranilica koje svako od nas može da postavi u dvorište ili na terasu. Jedna je napravljena od tacni za saksiju i jedne flaše, a druga, nešto lepša, je industrijski napravljena hranilica koja se može nabaviti i u Društvu za zaštitu ptica Srbije u okviru akcije „Ptice moje hranilice“.
„Ono što je važno jeste da hrana ostaje suva tokom prihranjivanja, dakle da je zaštićena od padavina, od blata, od snega jer time se kvari i time može da utiče negativno i na zdravlje ptica. Takođe, ono što je takođe jako važno reći, jeste da kada krenete jednom sa prihranjivanjem, morate biti kontinuirani u tome. Tokom čitave zime“, objašnjava Uroš Stojiljković.
Ptice se prihranjuju od novembra do marta i ukoliko počnemo da ih prihranjujemo, one se naviknu na stalan izvor hrane, tako da ukoliko naglo prekinemo, ptica će uginuti.
Izbor hrane je isto tako jako značajan i to ni u kom slučaju ne treba da budu pekarski proizvodi i hleb jer narušavaju zdravlje ptica, naglašava Stojiljković.
„Najbolje da to bude nekako prirodno zrnevlje. Ptice cepaju suncokret, tako da nabavite suncokret. Samo je važno da on bude sirov i da nije posoljen. Može da bude i oljušten i neoljušten. Pored toga, lomljena pšenica, kukuruz, proso, kikiriki, ovas. Ali suncokret sasvim lepo, da kažem, završava posao“, dodaje gost Jutarnjeg programa.
Priroda je svuda oko nas
Ujedno, cilj akcije Društva za zaštitu ptica Srbije koja je u toku, jeste i da se ljudima skrene pažnja da priroda nije negde daleko, nije u nekim rezervatima, nego je svuda oko nas i u svakom trenutku. Svuda oko nas su plava senica, velika senica, jelova senica, zelentraka, crvendać, gugutke, golubovi, golubovi grivnaši, čižak i mnoge druge, nabraja Stojiljković.
„Razlog zašto organizujem ovu akciju, između ostalog, osim da bimo skrenuli pažnju na neke prirodne faktore, kao što su niske temperature ili snežni pokrivač, problem su i zatvorene vodene površine, kada ptice zaista dolaze teže do hrane. A ima zaista, pogotovo u urbanim sredinama, mnogo negativnog ljudskog uticaja, pre svega preterana urbanizacije“, naglašava Stojiljković.
Način na koji se upravlja zelenim površinama je takođe više prilagođen čoveku nego drugim živim bićima i pticama. Zatim, zagađenje bukom, svetlosno zagađenje, zagađenje vazduha, sve to utiče i na ptice. Ptice inače služe u ekologiji kao bioindikatori. Oni zapravo pokazuju kako je stanje životne sredine i za ostale vrste, pa tako i za čoveka.
„Prihranjivanje na koje mi pozivamo naravno ne može da reši sve ove probleme, ali to je nešto prvo što zapravo građani mogu da urade, da učine da pomognu pticama. Konkretnu statistiku o broju uginulih ptica nemamo, ali je činjenica da treba pomoći pticama jer smo izmenili uslove u prirodi, red je da nešto učinimo da to makar malo popravimo“, dodaje Stojiljković.
Na prostoru Srbije ima negde oko 350 zabeleženih vrsta, u šta su ubrojene i ptice selice, a stanarica ima oko 270. U toku je međunarodni popis ptica vodnih staništa koji traje do kraja januara. Društvo za zaštitu ptica je pripremilo video za obuku građana koji žele da se uključe u ovaj popis ptica koje nisu toliko bliske čoveku. Svi zainteresovani mogu da se prijave na hranilice.pticesrbije.rs.
Zimski popisi ptica vodenih staništa ulazi u svetsku bazu. To je jedan od najstarijih popisa u svetu. Organizuju se od 1966. i organizuje jedna organizacija iz Holandije, Wetlands International.
„Moramo da sarađujemo i sa drugim organizacijama jer ptice ne poznaju granicu. Ukoliko želite da štitite neku pticu, morate da sarađujete sa drugima jer ne znači ništa da mi u Srbiji ovde nešto štitimo i da onda one odlete negde gde nisu zaštićene. Prosto zato i postoje te međunarodne konvencije. Podaci koje se sakupaju u okviru ovog popisa, između ostalog i služe tome da se dopune te konvencije koje štite ptice“, objašnjava Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu ptica Srbije na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
Коментари