Kitovi žive i do dva puta duže nego što smo mislili

Neki od ovih kitova mogu da žive do 150 godina, što je skoro dvostruko više od onoga što su naučnici mislili, a to je da te životinje mogu doživeti između 70 i 80 godina.

Takođe se smatralo i da severnoatlantski glatki kitovi imaju maksimalan životni vek od oko 70 godina. „Otkrili smo, međutim, da je trenutni prosečan životni vek ove kritično ugrožene vrste samo 22 godine, a oni retko žive preko 50", navode istraživači u svojoj studiji.

„Ove dve vrste su veoma blisko povezane – pre samo 25 godina smatrale su se za jednu vrstu – tako da bismo očekivali da će imati sličan dug životni vek. Oštru razliku u dugovečnosti severnoatlantskih desnih kitova pripisujemo smrtnosti izazvanoj ljudskim faktorom, uglavnom zbog zaplitanja u ribolovnu opremu, odnosno mreže, i udara u brodove", smatraju naučnici.

Nove procene starosti, istraživači su napravili koristeći fotografije jedinki ženki kitova tokom nekoliko decenija. Pojedini kitovi se mogu prepoznati iz godine u godinu na fotografijama.

„Koristeći fotografije, razvili smo ono što naučnici nazivaju krive preživljavanja procenjujući verovatnoću da će kitovi nestati sa fotografskog zapisa kako budu starili. Iz dobijenih krivulja preživljavanja mogli smo da procenimo maksimalni potencijalni životni vek.

Pre dvadeset pet godina, naučnici koji su radili sa lovcima na kitove na Arktiku pokazali su da grenlandski kitovi mogu da žive do, pa čak i preko 200 godina. Njihovi dokazi uključivali su pronalaženje kamenih vrhova harpuna koji su korišćeni pre sredine 19. veka, koji su bili zabijeni u tkiva kitova koje su nedavno ubili tradicionalni kitolovci.

Takođe, analiza proteina iz očiju ulovljenih kitova pružila je dodatne dokaze o njihovom dugom životnom veku.

Zašto je važno da znamo koliko dugo kitovi mogu da žive

Razumevanje toga koliko dugo žive divlje životinje ima velike implikacije na to kako ih najbolje zaštititi. Životinje koje imaju veoma dug životni vek obično se razmnožavaju izuzetno sporo. Nekada prođu godine bez potomstva.

Životna istorija usamljenih vrsta  kitova – posebno u doba kada ženke počinju da se razmnožavaju i interval između dva donošenja na svet mladih kitova, – je pod jakim uticajem – upravo njihovog potencijalnog životnog veka.

Strategije očuvanja i upravljanja koje se planiraju u skladu sa tim imaće veće šanse za uspeh. To je posebno važno s obzirom na očekivane uticaje klimatskih poremećaja, upozoravaju istraživači.

Postoji mnogo drugih velikih vrsta kitova, uključujući plave, grbave, sive... koji još odolevaju lovu.

Naučnici trenutno pretpostavljaju da oni žive oko 80 ili 90 godina, ali sada i to dovode u pitanje, jer je moguće da je i njihov očekivani životni vek dosta duži.

Masovan „industrijski kitolov", koji je okončan tek šezdesetih godina prošlog veka uklonio je stare kitove iz svetske populacije kitova.

Iako se mnoge populacije kitova oporavljaju u smislu brojnosti, nije bilo dovoljno vremena da kitovi rođeni nakon završetka industrijskog kitolovca postanu dovoljno stari. Sve to onemogućava kompletnije analize.

Zanimljivo je da druga istraživanja otkrivaju da je gubitak starijih jedinki iz populacija fenomen koji se javlja kod većine, fizički velikih, životinjskih vrsta. Istraživači tvrde da to predstavlja pravi gubitak kulture i mudrosti kod životinja što degradira njihov potencijal za preživljavanje u izmenjenim uslovima.

„Želimo da bolje razumemo kako je kitolov uticao na broj starijih jedinki u trenutnim populacijama kitova i da predvidimo kada će se broj starih jedinki oporaviti na nivoe pre velikog lova. Naši preliminarni rezultati sugerišu da bi moglo proći još 100 godina pre nego što se populacije kitova zaista oporave, čak i za vrste čije populacije sada broje onoliko koliko ih je bilo pre lova na kitove. Istraživanje pokazuje da čak i kada se populacija povećavala, preduzete mere upravljanja i zaštite ipak nisu bile dovoljne da spreče da ovi kitovi uginu premladi", rekao je profesor ekologije Greg Brid, sa Univerziteta na Aljasci Ferbenks, koji je istraživanje o starosti kitova radio sa kolegom Piterom Korkeronom iz Centra za  planetarno zdravlje i sigurnost hrane, Univerziteta Grifit.