Osetite, saznajte, čuvajte... izložba „Dodir prirode“ nam približava ugrožene životinje Srbije

Znanje o divljim životinjskim vrstama i njihovom značaju za ekosistem čiji smo i sami deo je neophodno da bi se one zaštitile i sačuvale.

„Izložba ima za cilj da edukuje publiku o zaštićenim životinjskim vrstama u Srbiji. Imamo interktivnu veb-aplikaciju i možete se upoznati koje vrste su u Srbiji zaštićene i proveriti svoje znanje o tim zaštićenim vrstama, tako da možete saznati neke zanimljivosti o određenoj vrsti", rekla je Jelena Kovačević, koautorka izložbe Dodir prirode.

Na izložbi se mogu videti snimci istraživača čuvare prirode zabeleženi na terenu. U Srbiji je pod zaštitom i strogom zaštitom oko 2.600 biljnih i životinjskih vrsta.

„Mere zaštite prirode pre svega se odnose na zabranu aktivnosti u područjima gde žive retke i ugrožene vrste. Najjači režim zaštite jeste prvi režim gde su apsolutno zabranjene bilo kakve čovekove aktivnosti, i to su nama staništa najređih i najugroženijih vrsta. U svetu faune ima jako puno ugroženih vrsta iz reda ptica, možemo izdvojiti beloglavog supa, surog orla, tu su i sve vrste sokolova, sove su nam takođe ugrožene vrste", izjavila je Nataša Panić iz Odseka za obrazovnu i izdavačku delatnost Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Ptice grabljivice su posebno ugrožene, a u njihovu zaštitu su, pored 60 stručnih saradnika Zavoda za zaštitu prirode, uključene i ekološke organizacije. Sokobanjsko ekološko društvo pomoglo je stručnjacima Zavoda da sapasu mladunče surog orla, tako što su postavili kamere i snimali gnezdo.

„Počele su da nam stižu prve fotografije i video-klipovi sa gnezda i to nam je omogućilo da se uverimo da je sve u redu, da uočimo i prepoznamo aktivnosti koje bi mogle ugroziti ptića. Već prve fotografije koje smo dobili pokazale su nam da mladunče Lola ima dobre roditelje koji brinu o njemu i hrane ga. Stvaranje  divnog albuma porodice orlova iskoristili smo kroz dostupnu literaturu i komunikaciju sa stručnjacima iz ZZPS, i da naučimo puno toga o ovoj dragocenoj vrsti. Suri orao je grabljivica na vrhu lanca ishrane koja održava ekološku ravnotežu", ispričao je Vladan Dimitrijević iz Sokobanjskog ekološkog društva.

„Praćenje ptica je veoma uzbudljiv posao, pomaže nam da razumemo dnevne noćne i sezonske aktivnosti ptica i naučimo mnogo toga o njima i njihovoj ekologiji. To nam je jedan od najvrednijih alata za prikupljanje podataka neophodnih za suštinsku zaštitu vrsta i razumevanje svih opasnosti po nju", objašnjava Ivan Medenica, ornitolog Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Srbija je 39. od 40 evropskih država po površini zaštićenih područja prirode. U Evropskoj uniji, prosek je 25%, a u Srbiji je 8,62 odsto teritorije pod zaštitom, odnosno nešto više od 700 hiljada hektara.

Na otvaranju Izložbe, koju zainteresovani mogu posetiti do 29. juna, govorili su upravnik Galerije Zoran Lj. Petrović i dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet, ekološke mreže i održivi razvoj.

Terenske aktivnosti Zavoda u cilju naučnih istraživanja, monitorniga, dokumentovanja i izveštavanja, sprovode se, pre svega, za potrebe izrade Studija zaštite koje su osnov valorizacije prirodnih vrednosti područja i pokretanja postupka zaštite. Rezultati istraživanja dalje se primenjuju i objavljuju kroz naučne radove i obrazovno-izdavačku delatnost.

Cilj izložbene postavke u Galeriji SANU,  je promovisanje znanja o divljim životinjskim vrstama naše zemlje i njihovom značaju za ekosistem čiji smo i sami deo. U Zavodu navode da veruju da prevazilaženjem predrasuda i straha od neukrotive divljine, koja je za čoveka urbane sredine ponekad daleka i preteća, mogu podstaći i probuditi potrebu za njenim očuvanjem.

„Ovom postavkom, takođe, želeli smo da prikažemo i istaknemo značaj i ulogu stručnih saradnika Zavoda koji su naši istraživači i čuvari prirode, i da im se zahvalimo na posvećenom radu na očuvanju životinjskih vrsta i njihovih staništa", navode u Zavodu i poručuju: „Život buja i unapređuje svoje potencijale udruživanjem snaga. Priroda je pružila uslove našeg postojanja. Sada je prirodi neophodna naša podrška".

Srbija kao Evropa u malom

Srbija je po raznovrsnosti biodiverziteta bogata zemlja, Na prostoru koji zauzima svega 0,82% evropskog kontinenta, živi 18,6% vaskularne evropske flore. U fauni kičmenjaka prednjače ptice, sa zastupljenošću od 68% ptica Evrope. A prisutno je i 12% beskičmenjaka; 18,74% faune riba ;23,16% vodozemaca;13,59% gmizavaca i 46% kopnene faune sisara.

Veliki broj različitih tipova staništa, od barskih i močvarnih, preko preostalih stepa, peščara i kontinentalnih slatina, do očuvanih šumskih zajednica prašumskog karaktera u kanjonima i klisurama divljih reka i planinskih i visokoplaninskih oblasti, omogućili su prisustvo raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta. Upravo ova raznovrsnost omogućila je da po prirodnim karakteristikama Srbija bude Evropa u malom, sa ekosistemima od submediteranskog do subarktičkog tipa.

Najočuvaniji i najznačajniji delovi prirode proglašeni su za zaštićena područja i trenutno čine 8,62% teritorije Srbije.

Osnovne tendencije i pravci zaštite prirode i životne sredine su očuvanje resursa (zemlja, voda, vazduh i šuma), kao i očuvanje vrsta i staništa kroz jačanja ekološke mreže Srbije i uspostavljanje evropske ekološke mreže Natura 2000.

USrbiji su pod zaštitom 2.633 divlje vrste biljaka, životinja i gljiva. Zavod za zaštitu prirode Srbije, u saradnji sa stručnim i naučnim organizacijama, učestvuje u aktivnostima praćenja i monitoringa za veći broj zaštićenih vrsta kao što su: zveri, ptice vodenih staništa, papkari, ribe i dr. Monitoring vrsta vrši se u cilju prikupljanja novih podataka o distribuciji i brojnosti njihovih populacija na teritoriji naše zemlje, i propisivanja odgovarajućih mera očuvanja i povećanja brojnosti jedinki i njihovih staništa u dužem vremenskom periodu.

Očuvanju biodiverziteta doprinose i aktivnosti Zavoda na zbrinjavanju zalutalih i povređenih predstavnika faune. Tokom 2023. godine ukupno je zbrinuto 68 jedinki ptica. u okviru 21 vrste i jedna jedinka sisara u organizaciji stručnih saradnika Zavoda u Beogradu i Nišu

Zaštita životinjskog sveta u Republici Srbiji predstavlja samo jedan nivo i jedan aspekt u složenom sistemu zaštite životne sredine. Opšti društveni konsenzus o potrebi zaštite i očuvanja životne sredine i živog sveta kao njene neodvojive komponente pre svega ima svoje zakonodavno i institucionalno uporište u Ustavu Republike Srbije, kojim se utvrđuje pravo građana na zdravu životnu sredinu, kao i dužnost građana da štite i unapređuju životnu sredinu u skladu sa zakonom.