Mesecima obaramo temperaturne rekorde, ali tek nailaze očiglednije klimatske promene

Iza nas je najtoplija godina u istoriji merenja i zima koje kao da nije ni bilo. Očekuje nas toplo proleće i leto sa više toplotnih talasa, kažu meteorolozi. Prognoze su i da će narednih godina biti sve toplije, a naš region je posebno pogođen.

Sneg i zimski mraz odnele su klimatske promene. Nedostatak padavina, posebno brine ratare.

„Evo gotovo mesec i po dana je bez padavina, ovo sve što padne to je jako malo, pšenica je već u problemu sa vlagom, jedva smo uspeli da uradimo prvu prihranu, bacali smo đubrivo očekujući kišu, međutim to su sve male količine tako da je pitanje šta će biti s tim azotom“, kaže poljoprivrednik iz Boke Živoin Bogdanov.

Zima je bila posebno topla u Beogradu, gde je prosečna temperatura iznosila 7,4 stepena Celzijusove skale, četiri i po stepena više od tridesetogodišnjeg proseka. Već ima komaraca, biljke ranije ulaze u vegetativni period.

„Ovo neće ostati najtoplija zima ikad u Srbiji, nego ćemo verovatno u narednih desetak, petnaestak godina videti još topliju zimu nego što je bila ova i klimatski promene će biti još evidentnije i očiglednije nego što je ovo što sada vidimo, a vidimo zadnjih meseci zaista da smo oborili niz rekorda – imali smo najtopliju jesen, najtopliju zimu, najtopliju celu godinu. Globalno gledano region Jugoistočne Evrope i centralni delovi Mediterana imaju najbrži porast letnjih temperatura“, objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević, profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Vlada Srbije je prošle godine usvojila program prilagođavanja na klimatsko promene. Definisano je 25 mera, među najvažnijima je navodnjavanje.

„Skoro da nemamo uopšte analiza kako treba da se prilagodimo u sektoru turizma. Videli smo da je ove godine bilo vrlo malo snega na Kopaoniku, tako da je ta industrija u velikom problemu. Takođe i sektor energetike, ovi malovodni periodi i teža proizvodnja struje iz hidropotencijala isto potencijalno utiču na nas, a mi ne znamo kako da to analiziramo. Ili ekosistemi, vrlo malo znamo u našoj zemlji kako će ekosistemi reagovati na klimatske promene“, upozorio je profesor Đurđević.

Zbog tople zime manje smo trošili na grejanje, ali su prognoze da ćemo sredinom ovog veka više energije trošiti leti za hlađenje nego zimi za grejanje.