Dobre vesti na Svetski dan šuma: Srbija prešla 40 odsto pod „zelenim pokrivačem"

Šume su jedan od najsloženijih kopnenih ekosistema, dragoceni su prirodni resurs od izuzetnog značaja za čoveka ali i za ukupni biodiverzitet. Šume, pokrivajući trećinu svetske kopnene površine obezbeđuju i više od 300 različitih funkcija, oko 1,6 milijardi ljudi direktno zavisi od šuma, i od njih obezbeđuju hranu, lekove, gorivo i utočište.

Srbija, kao srednje-šumovita zemlja, ima 29 odsto teritorije pod šumama i 50 vrsta drveća.

Profesor Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rekao je da je stanje šuma u Srbii zadovoljavajuće sa tendencijom popravka i napredovanja.

„Tih 29 posto koji ordiniraju u javnosti je podatak koji nije uključivao još pet posto dodatne površine šikara i šibljaka, odnosno manje kvalitetnih šuma“, rekao je profesor Stajić.

Dodaje da je tako ukupno, u Srbiji pod šumama 34 posto teritorije, a prema novim podacima koji se upravo sumiraju, to zapravo nešto više od 36 odsto.

Navodi Vojvodinu kao lokaciju koja ima šumovitost od svega šest, do sedam procenata, ali i to da je u pitanju zemljište koje je pogodno za poljoprivredu, dok je istočna Srbija natprosečno šumovita.

Šume se, osim zbog poljoprivrede, krče i zbog raznih grana industrije, kao i zbog dobijanja građevinskog zemljišta.

„Procenat šumovitosti kod nas će se povećavati iz više razloga. Jedan je taj, što se u ruralnim krajevima dešava depopulacija, ljudi napuštaju domaćinstva, ognjišta, poljoprivredna zemljišta i to polako zaraste, nastaje šuma, prvo lošijeg kvaliteta, a kasnije će to preći u neke površine koje su pod šumom“, objasnio je dekan Šumarskog fakulteta.

Objašnjava da se u Srbiji o šumama planski vodi računa, uz uvažavanje struke. Zakonom je zabranjeno seći više od onoga što priraste u šumi.

Govoreći o poštovanju zakona, kaže da, kao i u svakoj sferi, sigurno ima stvari koje su van tih okvira.

„Šuma mora da se koristi, kod korišćenja, mi obavljamo veliki broj ekoloških funkcija šume, smanjujemo konkurenciju, povećavamo vitalnost, otpornost i stabilnost šuma za dejstvo različitih štetnih efekata, a mi koristimo drvo tako što je drvo ozbiljan energent jako dobrog ekološkog profila koji spada u kategoriju zelenih obnovljivih resursa“, objasnio je profesor Stajić.

Govoreći o planskoj seči šuma, profesor kaže da je tu reč o etapnoj obnove starog ekosistema koji je spreman da propadne, kada stabla mogu na neki način da emituju ugljen dioksid, i tako se pretvara se u nešto što je i štetno za prirodu. Tako se, objašnjava, polako zanavlja stara šuma, i stvara nova.

Akcioni plan o šumama Srbije još nije donet, iako je bio najavljivan 2010, kada je donet Zakon o šumama.

Doktor Zvonimir Baković ispred JP Srbijašume, kaže da smo današnji dan posvećen šumama, dočekali „spremniji nego ikada“.

„Najnoviji podaci govore da je pošumljenost 36,8 procenata, a ako na to dodamo 4,4 procenta pojedinačnih stabala koja se nalaze van šume, mi sa tim dolazimo do podatka od preko 41 odsto“, kaže dr Baković.

Dodaje da Prostorni plan naše zemlje definiše šumovitost na 41,4 procenta, i da smo, prema podacima Nacionalne inventure od pre par nedelja, faktički, veoma blizu te brojke. Stariji podaci su bili 29,1 odsto.

Ističe da je pored površina pod šumama, važan podatak i o njihovom kvalitetu i strukturi, gde se takođe beleži poboljšanje.

Govoreći o planovima u vezi sa državnim šumama, dr Baković ističe da se oni u Srbijašumama sprovode „sto posto“.

„Odgovorno tvrdim da mi gazdujemo šumama održivo i u skladu sa zakonom i blisko prirodi“, rekao je dr Baković i dodao da se godišnje u Srbiji posadi oko tri miliona sadnica.

Ipak, ukazuje da je nepovoljno stanje staništa u smislu male količine vlage i snega.

Kada je reč o bespravnim sečama, kod državnih šuma, kaže dr Baković, ta pojava je na nivou statističke greške: „Problem su šume uz administrativnu liniju prema Kosovu i Metohiji i o tome smo pričali više puta“.

Objašnjavajući da procenat šuma u privatnom vlasništvu raste, gost RTS-a kaže da „svako treba da čuva svoju šumu“, i da bespravnu seču šuma treba prijaviti policiji i lokalnoj samoupravi i stručnoj službi kako bi počinioci bili procesuirani. Kaže da se većina tih predmeta reši.