Led na Antarktiku nikada nije bio tanji, napominju naučnici

Rekordno niska površina pod ledom na moru oko Antarktika na koju ukazuju najnoviji podaci Američkog centra za sneg i led, potvrđuje da je u prethodne tri godine količina plutajućeg leda na kontinentu bila najniža do sada.

Naučnici ističu da je ovo još  jedna godina u kojoj je zabeležen pad površine morskog leda i dokaz "promene režima", a kontinent je prošao kroz "nagli kritični prelaz". Morski led na Antarktiku dostiže najniži nivo tokom leta na tom kontinentu, u februaru svake godine.

Petodnevni presek, koji je urađen 18. februara pokazao je da je površina leda pala na 1,99 miliona kvadratnih kilometara, a da je 21. februara bila 1,98 miliona.

Najniži nivo zabeležen je u februaru 2023. godine, tada je nivo leda bio 1,78 miliona kvadratnih metara.

"Izvesno je da su prethodne tri godine zabeležile najniži nivo leda", rekao je Vil Hobs, naučnik za proučavanje leda sa Univerziteta Tasmanija.

"Činilo se da se pokrivenost ledom blago oporavila u decembru kako je ponovno zamrzavanje napredovalo, ali je onda ponovo palo. Ne postoje pouzdana merenja koliko je debeo antarktički morski led", istakla je Arijana Purić, klimatolog specijalizovana za Antarktik i Južni okean,  Univerziteta Monaš.

Naučnici još uvek istražuju šta je uzrok opadanja morskog leda, ali su zabrinuti da bi globalno zagrevanje moglo da ima značajnu ulogu posebno zagrevanjem Južnog okeana koji okružuje kontinent.

Morski led odražava sunčevo zračenje, što znači da manje leda može dovesti do većeg zagrevanja okeana. Volt Majer, viši naučnik u Nacionalnom centru za podatke o snegu i ledu, istakao  je da velike količine leda tope svakog leta.

„Sa veoma niskim maksimumom prošlog septembra, led je verovatno bio tanji u proseku u mnogim oblastima, ali je teško reći koliki je uticaj imao na brzinu topljenja i približavanje minimuma“, rekao je Volt Majer..

Naučnici su upozorili da je gubitak morskog leda samo jedna od nekoliko velikih promena koje se primećuju na Antarktiku i koje će verovatno imati globalne posledice, jer njegov gubitak izlaže veći deo kontinenta okeanu, ubrzavajući gubitak leda na kopnu, što može podići globalni nivo mora.