Da li će samit KOP 28 u Dubaiju pomoći u borbi protiv klimatskih promena

Proteklih osam godina bilo osam najtoplijih na globalnom nivou, a godina na izmaku mogla bi da bude upisana kao najtoplija do sada.

Temperatura viša od 23 stepena Celzijusa koju smo na svojoj koži osetili 1. decembra, odnosno povećane vremenske varijabilnosti, smena različitih vremenskih uslova jeste nešto što se očekuje kao posledica klimatskih promena, navodi prof. dr Ana Vuković Vimić.

Da li smo oguglali na klimatske promene

Na otvaranju samita KOP 28 britanski kralj je rekao da toliko možemo da oguglamo na klimatske promene da ih nećemo ni primećivati, da će nam biti u redu ako u toku zime budu visoke temperature. Profesorka Svetlana Stanišić napominje da se ne možemo naviknuti jer se promene dešavaju jako brzo.

„Jeste tačno da, kako neki kažu i vole da veruju, posebno zapadni političari, da klimatske promene imaju svoje prirodne cikluse. To jeste tačno. Međutim, čovek ih značajno ubrzava. I ubrzava ih time što iskopava ugljenik u formi fosilnih goriva koji je bio imobilisan ispod zemlje i ubacuje novi ugljenik u atmosferu. Tako da promene se dešavaju jako brzo. Evo ovo toplo decembarsko jutro nam između ostalih svedoči o tome i daleko od toga da ćemo mi tako da se naviknemo. Biće tu mnogih promena, počevši od ekstremnih vremenskih uslova do raznih zaraznih bolesti, sezonskih alergija koje možemo očekivati i različiti delovi sveta će različito da osete promene“, naglašava gošća Jutarnjeg programa.

Sve će se za sada zagrejati za oko 1,1 stepeni brže nego krajem 19. veka. To će nam doneti povećanje ekstremnih vremenskih prilika – mnogo jače oluje, mnogo jače toplotne talase, mnogo intenzivnije suše, napominje profesorka Vuković Vimić.

„Najopasnije je kod nas taj porast visokih temperatura tokom leta. Nama se leto mnogo brže zagreva nego ostali periodi godine. Imamo smenu sada ekstrema suša i intenzivnih padavina. Nama padavine su sve manje umerene i male padavine, nego padaju više u obliku ekstremnih, jakih padavina. Prosečna veličina zrna grada raste itd. Ima tu mnogo o tome da se priča“, dodaje profesorka.

Rok za smanjenje upotrebe fosilnih goriva je bio juče

Na ovogodišnjem zasedanju KOP-a akcenata je stavljen na smanjenje upotrebe fosilnih goriva, a jedan deo svetskih lidera se složio sa tim. Međutim, kako napominje profesorka Stanišić, rok za ovo smanjenje „je bio juče“. I kako je generalni sekretar Ujedinjenih nacija, Antonio Guteres, naveo, era globalnog zagrevanja je završena i da sada sledi era globalnog ključanja.

„Što se tiče političara, iskreno ne verujem da će tu doći do velikih promena, sve dok postoji i poslednja banka koja može da se zaradi od fosilnih goriva, dok se ne iscrpe te rezerve. Zato što jednostavno ne ide im u račun“, dodaje Stanišićeva.

Samit KOP 28 u Dubaju

KOP je skraćenica za „konferenciju strana“ i odnosi se na potpisnice Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koju je 1992. godine potpisalo 150 vlada. KOP 28 u Dubaiju je godišnji samit predstavnika država koji traže najbolje strategije za rešavanje klimatske krize.

Pošto se očekuje da će 2023. biti najtoplija godina, stručnjaci upozoravaju da planeta dostiže prelomnu tačku, odakle počinje nepovratna šteta. Ciljevi iz Pariskog sporazuma o klimi, iz 2015. godine, sporo se realizuju. Prema najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija, ukoliko se nastavi sa sadašnjom politikom, zagrevanje bi do kraja veka moglo da dostigne tri stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijski period, a to bi moglo da uništi svetsku populaciju.

Očekuje se da će države na ovoj konferenciji u Dubaiju prihvatiti plana za ubrzani prelazak sa fosilnih goriva, a ključna debata je suštinske i terminološke prirode, da li će konačni sporazum sadržati formulaciju „postepeno“ ukidanje fosilnih goriva ili „fazno ukidanje“.

Iako se sumnja da će Kina prihvatiti postepeno ukidanje fosilnih goriva, ova zemlja je spremna da zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama nastavi da ulaže napore da se globalno utrostruče kapaciteti obnovljive enegije do 2030. godine kako bi se ubrzala zamena uglja, nafte i gasa.

Zato je planirano da konferencija u Dubaiju definiše postojeće stanje, odnosno da se proceni šta je urađeno od 2015. godine, kako bi se porast globalne temperature zadržao ispod 1,5 stepeni. Zagrevanje je, tvrde stručnjaci, već dostiglo 1,2 stepena, a globalne emisije rastu. Za sada je izvesno da bi mogao da se postigne dogovor o smanjenju emisije metana, gasa koji ima 80 puta veću snagu zagrevanja od ugljen dioksida.

Domaćini ove konferencije su Ujedinjeni Arapski Emirati, ali oni su i peti najveći proizvođač nafte u svetu. Predsedavajući je sultan Ahmed Al-Džaber, koji je istovremeno i šef državne naftne kompanije i kompanije za obnovljivu energiju Emirata, a u tome Majkl Džejkobs profesor na Univerzitetu u Šefildu, vidi kontradiktornost. Da li su Emirati čuvari procesa Ujedinjenih nacija čiji je cilj smanjenje globalne emisije, ili na ovom skupu pokušavaju da postignu sporedne trgovinske dogovore, koji će povećati globalnu emisiju.

Svaka zemlja mora da se složi sa tekstom završnog dokumenta Konferencije, što će, po iskustvu, biti veoma teško.

Niko se neće odreći prihoda od fosilnih goriva

Profesorka Svetlana Stanišić naglašava da je problem u tome što su fosilna goriva vezana za moć i profit u svetu. Na primer, 40 odsto budžeta Rusije dolazi od prirodnog gasa, tako da je vrlo malo verovatno da će neko prvi toga da se odrekne.

„Interesantno je, na primer, da je država Kalifornija u septembru tužila pet velikih naftnih kompanija, zato što su u prethodnih godina dovodile u zabludu svoje građane i govorile o tome da sagorevanje fosilnih goriva ne utiče na životnu sredinu i zdravlje ljudi. I oni traže ogromnu odštetu, tako da deluje da neki ekološki aktivisti i osvešćeni građani su više zainteresovani za ovu temu nego politički predstavnici i zvaničnici države“, smatra gošća Jutarnjeg program.

Gotovo svi koji su bili prisutni na otvaranju samita, saglasili su se da su potrebna veća ulaganja u fond, a Ujedinjeni Arapski Emirati su najavili 30 milijardi dolara kako bi učestvovali u borbi protiv klimatskih promena.

„Jednokratna ulaganja nikad nisu dovoljna. Potrebno je da se sistem pokrene i da se ulaganja nastave kako bi mehanizam funkcionisao u budućnosti. Ključni razlog za održavanje tog sastanka je taj što se tu nalaze mogućnosti za ulaganja u energetsku tranziciju koja treba da se desi i bez klimatskih promena, s obzirom na smanjenje tih resursa koje trošimo, a koji će biti sve manje dostupni u budućnosti. Oni koji imaju novac mogu najviše da ulože i doprinesu“, napominje prof. dr Ana Vuković Vimić.

Nijedna nagla promena nije dobra jer bi destabilizovala tržište, dodaje profesorka. Trebalo bi da postoji dobar ekonomski plan za ulaganja, kako bi kompanije sa najviše novca počele da ulažu u obnovljive izvore energije koji imaju znatno niže emisije ugljen-dioksida prvenstveno.

Na samitu je pomenut i metan koji se zadržava u atmosferi oko jedne decenije i može da se deponuje, što znači da će dati brži efekat u ublažavanju klimatskih promena. S druge strane, veliki napori se ulažu da se smanji emisija ugljen-dioksida, jer se on stotinama godina zadržava u atmosferi. Sve što ubacimo, rezultate ćemo videti mnogo daleko u budućnosti, posebno generacije koje će nas naslediti, naglašava Vuković Vimić.

Kakve rezultate postiže Srbija u energetskoj tranziciji

Predsednik Srbije juče je najavio nova i velika ulaganja u zelenu energiju koja treba da budu upetostučena.

„Postoje trud i naučne zajednice i ljudi koji rade na tome, posebno u ministarstvima gde se kreiraju politike u vezi sa tim, ali dok se kockice ne slože, napredak je spor zbog nedostatka novca za direktna ulaganja. Tranzicija bi trebalo da bude već vidljiva, ali to nije slučaj“, dodaje profesorka.

Podatak da je od 2000. do 2020. godine šteta prouzrokovana klimatskim promenama, odnosno ekstremnim uslovima poput poplava i suša, iznosila gotovo sedam milijardi evra zato ne iznenađuje.

„Međutim, dok prirodno ne nestanu rezerve fosilnih goriva, nažalost, nećemo preći na obnovljive izvore energije. Njihov problem je i taj što su ti izvori intermitentni. Na primer, Sunce preko dana sija i imamo energije, ali noću nemamo. Zatim varijacije u snazi vetra su takođe problematične za čitav energetski sistem“, napominje prof. dr Svetlana Stanišić.