Самит о климатским променама у Дубаију: Најављено формирање Специјалног фонда, фокус на чистој енергији

Почео је Самит о климатским променама КОП 28, по много чему специфичан, пре свега по броју учесника – на њему учествују лидери готово 170 земаља из целог света.

Специфичан је и по томе колико је алармантна ситуација и на то су указали домаћини, генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес и домаћин председник Уједињених Арапских Емирата шеик Мухамед бин Зајед ел Нахјан.

Њихове поруке су да живимо у време потпуног колапса климе. Позивају да се дâ снажан одговор како би се спречиле последице с којима се већ суочавамо.

И уочи овог самита у Дубаију упозорили су на то да се температура на планети повећала за 1,2 степена Целзијуса. Приближава се прагу који је постављен 2015. Париским споразумом, а то је 1,5 степени Целзијуса изнад температуре преиндустријског доба.

Зато упозоравају да је неопходно што пре дати одговоре на промену климе и помоћи земљама које су суочиле са тешким последицама климатских промена.

Иако се уочи одржавања овог Самита сумњало да се може дати и озбиљан одговор и постићи консензус и због самог места где се одржава, јер је један од захтева климатског споразума напуштање фосилних горива и свих радњи које изазивају велику емисију угљеника у атмосферу. Међутим, на самом почетку већ је постигнут договор о формирању фонда за помоћ државама у санирању последица климатских промена.

Први су Уједињени Арапски Емирати издвојили 100 милиона долара у тај фонд, а потом су то учинили и други, пре свега земље Европске уније,  Немачка и Велика Британија. Позитивни сигнали се већ виде.

Шеик Мухамед бин Зајед ел Нахјан рекао је да му је драго да може да објави формирање Специјалног фонда од 30 милијарди долара.

"Циљ је проналажење климатских решења широм света. Он је осмишљен тако да се премости јаз у финансирању кад је реч о клими и да то буде по разумној цени. У протеклих неколико деценија изградили смо капацитете на пољу чисте обновљиве енергије и направили национални план да се достигне климатска неутралност до 2050. Посвећени смо смањивању емисије штетних гасова за 40 одсто до 2030. Уложили смо што милијарди долара у финансирање климатске акције, а фокус је чиста енергија", рекао је Бин Зајед.

Генерални секретар УН позвао је владе да помогну индустрији да направи прави избор – регулацијом, доношењем закона, постављањем поштене цене угљеника, укидањем субвенција за фосилна горива и усвајањем екстрапореза на профит.

"Не можемо да спасемо планету ако се уздамо у фосилна горива морамо да убрзамо прелазак на обновљиве изворе енергије и да то буде праведно распоређено", рекао је Гутерес.

Зелена агенда ће бити високо позиционирана и у Србији

На самиту у Дубаију међу 170 лидера из целог света је и председник Србије Александар Вучић. Он ће се обратити званицама у центру ЕКСПО 2020. где се одржава самит о климатским променама.

Уочи обраћања већ је рекао да иако Србија не спада у те велике загађиваче и иако не може умногоме да помогне финансијски тој борби против климатских промена, свакако ће високо на агенди својих циљева ставити зелену агенду, борбу против климатских промена и уопште очување климе и животне средине и активно учествовати како у овом самиту у Дубаију, тако и у свим будућим активностима које се буду спроводиле на глобалном нивоу за борбу против климатских промена.

"Ми ћемо морати много тога да мењамо. Повећамо ниво зелене енергије у нашој земљи. Мораћемо да се боримо против фосилних горива. И мораћемо много новца у будућности да улажемо. Зато што је то добро, то је важно, то је добро за људе у Србији. Зато мислим да је од великог значаја и ово што су Емирати већ рекли да издвајају 30 милијарди у тај велики фонд којим треба да се финансира борба против климатских промена за тих 1,5 степена којима се стално говори", поручио је председник Вучић.

Уочи почетка обраћања председника Србије на маргинама самита о климатским променама разговарао је са бројним лидерима који су на Самиту.

Међу њима је и премијер Индије, председник Европског савета Шарл Мишел, председница Мађарске, председник Пољске, председници и премијери из региона.

Прилика је била да се разговара и о односима између Србије и тих земаља, како да се даље повезујемо, како да заједнички допринесемо борби.

Оно што је председник рекао у изјави за медије јесте и да иако је ово првенствено скуп о климатским променама негде се може рећи да је сама тема остала у другом плану због дешавања у свету. Тако се највише могло на маргинама  Самита чути око сукоба између Израела и Хамаса, затим  о рату у Украјини, као и о најновијем потенцијалном сукобу на тлу Латинске Америке. Било је речи и о КиМ.