Slonovi, nežni džinovi koji duplo duže žive u divljini

Uprkos svojoj veličini i težini, između četiri i osam tona, slonovi su ugrožena vrsta, najviše zbog krivolova i uništavanja staništa.

Slonovi su visoko inteligentne životinje koje imaju složena osećanja, poput privrženosti, saosećanja, tuge, a spadaju u retke životinje koje  sebe prepoznaju u ogledalu.

Evoluirali su od malih životinja nalik na glodare koje su živele pre šezdeset miliona godina.

Protokom vremena, razvili su dugačke, zakrivljene kljove za kopanje korenja i lomljenje grana, kao i dugačke surle za hvatanje i manipulisanje predmetima. Zubi su im takođe evoluirali da postanu ravniji i tupi kako bi „mleli“ hranu.

Do poslednjeg ledenog doba, pre oko 2,6 miliona godina, slonovi su evoluirali u veličanstvene životinje kakve danas znamo.

Za razliku od mnogih životinja, kraće žive u zarobljeništvu i zoološkim vrtovima nego na slobodi, zbog čega je posebno impresivna činjenica da je slonica Tvigi u beogradskom zoološkom vrtu doživela 58 godina. Šestogodišnja studija zaključila je da slonovi u evropskim zoološkim vrtovima žive mnogo kraće nego oni u zaštićenim rezervatima u Africi.

Stručnjaci smatraju da zatočeništvo škodi njihovom mentalnom zdravlju, toliko da čak i sâm stres može da izazove njihovu preranu smrt.

Prosečan životni vek slonica rođenih u zoološkim vrtovima je 17 godina, dok ženke u Nacionalnom parku Amboseli u Keniji prosečno žive 56 godina.

Azijski slonovi rođeni u zoološkim vrtovima u proseku žive 19 godina dok u divljini žive 42 godine.

Kao veoma društvene životinje, slonovi uživaju u velikim krdima, a u zoološkim vrtovima često nemaju više od dva do tri druga slona sa kojima mogu da se druže.

Krivolov je ogromna pretnja po njihov opstanak, a po nekim izveštajima više od 30.000 slonova se ilegalno ubije svake godine.

Osim krivolova, najveća pretnja je uništavanje prirodnog staništa i širenje urbanih centara.

Rekorder po dužini života je Dakshajani, koji je uginuo 2019. u 89. godini.