UN: Stigla era globalnog ključanja, nižu se temperaturni rekordi

Svetska meteorološka organizacija Ujedinjenih nacija (SMO) i Služba za klimatske promene Kopernikus Evropske unije, takođe su u zajedničkom saopštenju naveli da je „izuzetno verovatno“ da će jul 2023. oboriti sve dosadašnje temperaturne rekorde.

„Ne moramo da čekamo kraj meseca da bismo to saznali. Uprkos `mini-ledenom dobu` u narednim danima, jul 2023. će srušiti rekorde širom sveta“, rekao je Gutereš u Njujorku.

„Klimatske promene su tu i to je zastrašujuće. I to je tek početak", rekao je Gutešeš novinarima, dodajući da je „stigla era globalnog ključanja".

Posledice julske vrućine primećene su širom sveta. Hiljade turista pobeglo je od požara na grčkom ostrvu Rodos, a mnogo više njih je pretrpelo talase vrućine širom jugozapada SAD. Temperature u severozapadnom kineskom gradu porasle su na čak 52,2 stepena, oborivši nacionalni rekord.

Iako SMO ne bi odmah proglasio rekord, već je čekao da svi finalizovani podaci budu dostupni u avgustu, analiza nemačkog Univerziteta u Lajpcigu objavljena u četvrtak pokazala je da će jul 2023. biti zaista „mesec rekorda“.

Predviđa se da će srednja globalna temperatura ovog meseca biti za najmanje 0,2 Celzijusova stepena veća u odnosu na jul 2019. godine, koja je nekadašnja najtoplija godina u 174-godišnjem opservacionom periodu, podaci su EU. Razlika između sadašnjeg i jula 2019. je „toliko značajna da već sada možemo sa apsolutnom sigurnošću reći da će to biti najtopliji jul", rekao je klimatolog iz Lajpciga Karsten Hausštajn. SMO je potvrdio da su prve tri nedelje jula bile najtoplije do sada.

Zagrevanje neupitno sve dok se oslanjamo na fosilna goriva

Komentarišući obrazac rasta, Majkl Man, klimatolog sa Univerziteta u Pensilvaniji, rekao je da je do sredine jula bilo jasno da će to biti rekordno topao mesec i dao je „indikator da će planeta nastaviti da se zagreva kao sve dok sagorevamo fosilna goriva“.

Uobičajeno, globalna srednja temperatura za jul je oko 16 stepeni, uključujući zimu na južnoj hemisferi. Ali ovog jula temperatura je porasla na oko 17 stepeni.

Štaviše, „možda ćemo morati da se vratimo hiljadama, ako ne i desetinama hiljada godina unazad da bismo pronašli slične tople uslove na našoj planeti“, rekao je Hausštajn.

Rani, manje fino-podešeni klimatski zapisi, prikupljeni iz entiteta kao što su ledena jezgra i prstenovi drveća - sugerišu da Zemlja nije bila ovako vruća 120.000 godina.

Visoke temperature uticale su na delove planete. Dok je noćno vreme obično hladnije u pustinji, Dolina smrti u američkoj državi Kalifornija je zabeležila najtopliju zabeleženu noć upravo - ovog meseca.

Požari u Kanadi goreli su neviđenim tempom. A Francuska, Španija, Nemačka i Poljska su bile pod velikim toplotnim talasom, dok se živa penjala do sredine 40-ih podeoka na italijanskom ostrvu Sicilija, čiji je deo zahvaćen požarima.

Čak i jedno od najhladnijih mesta na Zemlji - Antarktik - oseća vrućinu. Morski led je trenutno na rekordno niskom nivou tokom zime na južnoj hemisferi, a to je vreme kada bi led uskoro trebalo da dostigne svoj maksimum.

U međuvremenu, rekordne padavine i poplave poplavile su Južnu Koreju, Japan, Indiju i Pakistan.

„Globalna srednja temperatura (sama) ne ubija nikoga“, rekla je Friderike Oto, naučnica sa Instituta za klimatske promene Grentam u Londonu. „Ali, dodaje da se 'najtopliji jul ikada' manifestuje kroz ekstremne vremenske prilike širom sveta.

Jul je tradicionalno najtopliji mesec u godini, a EU je saopštila da ne predviđa da će avgust premašiti rekord postavljen ovog meseca.

Međutim, naučnici očekuju da će 2023. ili 2024. završiti kao najtoplija godina u knjigama rekorda, nadmašivši 2016. godinu.