Evropa se zagreva dva puta brže od svetskog proseka

Ovogodišnje leto već je premašilo neke temperaturne rekorde, a kontinent koji se najbrže zagreva na planeti prošle godine zabeležio je najtoplije leto od kada se vodi evidencija, a vrelina je dovela do ekstremnih suša, požara i smrtonosnih toplotnih talasa.

Statistička agencija EU „Evrostat“ zabeležila je neuobičajeno visok broj smrtnih slučajeva tokom prošlog leta, ali do sada podaci o smrtnim slučajevima direktno uzrokovanim toplotom nisu precizno izračunati.

Tim naučnika analizirao je temperaturne podatke i smrtnost od 2015. do 2022. godine u 823 regiona od 35 evropskih država, u kojima živi 543 miliona ljudi.

Stručnjaci sa Instituta za globalno zdravlje iz Barselone i francuskog Instituta INSERM koristili su modele kako bi utvrdili smrti uzrokovane temperaturom za svaki region tokom svake nedelje prošlogodišnjeg leta.

Došli su do podatka da je 61.672 ljudi preminulo od toplote od 30. maja do 4. septembra, navodi se u istraživanju objavljenom u časopisu Nature Medicine.

Prošle godine Francuska je zabeležila najveći rast u poređenju sa prosekom iz 2021. godine – 2,43 stepena Celzijusa.

Švajcarska je na drugom mestu sa 2,30 stepeni, a prate je Italija i Mađarska sa porastom od 2,28 i 2,13 stepeni Celzijusa.

Najviše umrlih od vrućine zabeležila je Italija sa 18.010, potom Španija sa 11.324 i Nemačka sa 8.173.

Evropa toplija za 2,3 stepena

Prethodna istraživanja pokazala su da se Evropa zagreva dva puta brže od globalnog proseka.

Dok se čitav svet u proseku zagrejao skoro 1,2 stepena Celzijusa u poređenju sa sredinom 19. veka i početkom industrijske revolucije, Evropa je prošle godina bila toplija za 2,3 stepena u odnosu na predindustrijski period.

Ukoliko se ovaj trend nastavi, do 2030. godine u Evropi će svakog leta prosečno od toplote umirati 68.000 ljudi.

Do 2040. taj broj će dostići 94.000 ljudi, a polovinom veka čak 120.000.