Klimatska anksioznost, da li je prepoznajete kod sebe

Klimatska anksioznost proističe iz osećanja krivice i brige za sebe i druge, kao i za svet u kome živimo. U časopisu Nature Climate Change, objavljen je rad psihologa Linde Steg i Ane Vankengod. Objašnjavaju uzrok anksioznosti zbog brzog zagrevanja planete Zemlje i mogućih rizika. Ukazuju na brigu za neprocenjiv gubitak ljudskih života i životinjskih vrsta.

Pozivajući se na nedavna istraživanja i intervjue, Linda i Ana tvrde da se klimatska anksioznost javlja zbog straha koji ljudi imaju od pomisli kako bi oni mogli da prođu u tom haosu klimatskih promena, ali su i zabrinuti zbog „globalnih društvenih posledica“ i „ugroženosti populacije“ koje nastaju kao posledica klimatskih promena.

Za stanovnike ostrvskih zemalja, porast nivoa mora, jaki uragani i sve češće oluje mogu da izazovu zabrinutost.

Džeremi Fajk i Endru Vivera, klimatski analitičari, sugerišu da bi pojedinci trebalo da nađu način da se zaštite od klimatskih promena, a ne samo da se nose sa osećanjem anksioznosti.

„Početak planiranja kako da se prilagodimo klimi je način borbe sa klimatskom anksioznosti. Biti proaktivan, jedan je od saveta kako pomoći ljudima da povrate samokontrolu, a pridruživanje inicijativama koje vodi zajednica donosi nadu“, istakli su analitičari.

Važno je napomenuti da mnogi ljudi iz klimatski ugroženih područja nemaju dovoljno novca da se presele na drugu destinaciju. Zbog toga je potrebno vreme da kolektivne akcije počnu da donose rezultate, kao i da se prelazak na obnovljive izvore energije realizuje.

Poruka analitičara, stručnjaka za pitanja klime i psihologa je da smo svi žrtve globalnih klimatskih promena, iako će ih neki ljudi osetiti na svojoj koži više od drugih. Važna je empatija koja nas pokreće ka boljoj budućnosti.