Eko kriminal i zagađenje životne sredine – zakoni dobri, ali negde škripi

Za godinu dana podneto je 17 krivičnih prijava protiv 18 lica za 20 krivičnih dela zbog zagađenja vodotoka.

„Imali smo jedan zanimljiv slučaj gde je čovek produkte proizvodnje na farmi emitovao direktno u obližnju reku, a i posle postupanja pokrajinskih inspektora on se oglušavao o njihove naloge i nakon toga on je u saradnji sa odgovarajućim tužilaštvom uhapšen. Imali smo primer baš što se tiče zagađenja voda da je pregrađivanjem odnosno izvođenjem građevinskih radova na jednoj reci u južnoj Srbiji došlo da pomora dve ili tri hiljade komada rečne pastrmke iz jednog ribnjaka. Imamo takođe dva ili tri slučaja gde je građevinski otpad sa više kamiona direktno izbačen u reku“, navodi šef Odseka za zaštitu i suzbijanje kriminala protiv životne sredine UKP MUP Srbije, Novica Nedeljković.

Državna revizorska institucija utvrdila je da Srbija nema sva planska dokumenta za upravljanje otpadnim vodama, a najveći zagađivači ne prečišćavaju otpadne vode i ispuštaju ih u reke, skoro bez ikakve kontrole.

„Tri su nadležne inspekcije u ovoj oblasti. To je vodna inspekcija, sanitarna i inspekcija za zaštitu životne sredine. U tim uslovima, radeći, vršeći svoj inspekcijski nadzor vodna inspekcija je imala mali broj prijava, a sanitarna i inspekcija zaštite životne sredine nisu imale prijava kod subjekata za neposredno zagađenje. Imamo primere da subjekti koji su imali tri puta inspekcije i dalje ispuštaju vodu nemaju prijavu i nemaju dozvolu“, objašnjava predsednik Državne revizorske institucije, dr Duško Pejović.

„Mi čujemo da se pomor desio eventualno inspekcija izađe, uzme uzorke i to se za nas kao ribolovce završi na tome da će biti utvrđeni izroci i u slučaju da se utvrdi ko je krivac biće pokrenuta odgovarajuća procedura za koju ne znamo da li se završava efikasnim kaznama po svoj prilici ne jer se zagađenja ponavljaju“, ističe član UO Ujedinjenih ribolovaca Srbije, Vladimir Stakić.

Glavni izvori zagađenja reka i ostalih vodnih resursa u Srbiji su, komunalne otpadne vode iz naselja, ali i poljoprivreda i industrija.

„Svakako da su nam najveća opasnost tehnološki procesi u rudarstvu i hemijskoj industriji da je to opasnije od svega što može iz nekog domaćinstva da dođe“, kaže prof. predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Univerziteta u Beogradu, dr Ratko Ristić.

Zbog ispuštanja zagađujućih i opasnih materija u vodu ili zemljište pravna lica se mogu kazniti novčano od milion i po do tri miliona dinara.

„Građani ako smatraju da postoje neki elementi krivičnog dela, ako vide pomor biljnog i životinjskog sveta, najadekvatniji način je da se obrate tužilaštvu, jer su svi državni organi dužni da i kada dobiju prijavu od građana dostave tužilaštvu“, navodi šef Odseka za zaštitu i suzbijanje kriminala protiv životne sredine UKP MUP Srbije, Novica Nedeljković.

Suzbijanje krivičnih dela protiv životne sredine zahteva i međunarodnu saradnju tako da jedinica za suzbijanje ekološkog kriminala sarađuje i sa Interpolom i Europolom.