Klimatolog Đurđević: Trenutno vidimo pravo lice klimatskih promena

Prethodnih dana smo vazduh mogli da „vidimo“, osećali smo i specifičan miris, a i podaci su pokazali da je vazduh u mnogim mestima u Srbiji veoma zagađen. Međutim, kao napominje profesor Đurđević, klimatske promene nisu direktno povezane sa zagađenjem vazduha, ali izvor i zagađenja vazduha i klimatskih promena je manje-više isti, a to je sagorevanje fosilnih goriva.

„Mada u ovim situacijama koje smo imali prethodnih dana, lepo i stabilno vreme, koje na neki način postaje sve češće u toku zime, doprinosi da zagađenje vazduha bude ovako ekstremno vidljivo. Određeni procesi zadržavaju neke zagađivače u vrlo prizemnom sloju vazduha, a postoje i procesi koji kreiraju zagađivače koji inicijalno nisu emitovani, kao što su sekundarne čestice ili ozon koji je isto zagađivač vazduha koji se nikada ne emituje, već nastaje kroz fotohemijske reakcije“, objašnjava profesor.

Akcioni plan zaštite vazduha

Vlada Srbije usvojila je Program zaštite vazduha od 2022. do 2030. sa Akcionim planom i to je prvi strateški dokument u kojem su definisane mere koje će poboljšati kvalitet vazduha.

„Kod nas je problem toliko veliki da pojedinci imaju malo prostora da unaprede kvalitet vazduha. Ako pogledamo ovaj dokument, ovo je prvi jasan spisak mera koje treba da se implementiraju i na našu sreću, nema ih toliko puno, mada su vrlo ozbiljne i u pitanju su strukturne mere“, naglašava dr Đurđević.

Ovaj dokument propisuje koliko, kada i koja vrsta zagađivača sme da se emituje u vazduh i u tom smislu uvode se rigoroznije kontrole i rigoroznija pravila koja će pomoći da vazduh u budućnosti bude bolji, dodaje gost Dnevnika.

Ekstremne vremenske prilike

U decembru je Sjedinjene Američke Države pogodila snažna ledena zimska oluja, a kod nas, umesto zime sa snegom i temperaturom u minusu, na koju smo navikli, toplo je i bez snega. I do kraja nedelje će temperatura biti iznad proseka, do 15 stepeni.

„U Evropi i u Srbiji su oboreni neki rekordi poslednjih dana. Ovaj 30. i 31. decembar i 1. januar bila su najtoplija tri dana otkad se vrše merenja. Poslednjeg dana godine je oboren rekord iz 2009. godine, maksimalna izmerena temperatura je bila 18,2, ali i 30. decembar i 1. januar su bili najtopliji do sada. To je to prvo lice klimatskih promena koje vidimo sada, i ovo je još jedan od poziva prirode da malo razmislimo šta se dešava sa planetom i da eventualno nešto preduzmemo“, napominje klimatolog.

Nastavićemo sa obaranjem rekorda

Kada se priča o klimatskim promenama, ne mogu se dati neke prognoze i predviđanja, dodaje profesor. Klimatolozi predviđaju da će, ako ne ova, ono bar naredna godina verovatno biti najtoplija, i da ćemo i u naredne tri godine viđati obaranje rekorda po pitanju prosečne globalne temperature.

„Godina 2016, 2019. i 2020. su trenutno tri najtoplije godine čije su vrednosti bile vrlo bliske, ali u naredne tri godine možemo očekivati obaranje tog rekorda“, ističe prof. Đurđević.

Uticaj na ljude

Toplija godina nosi više ekstrema i ekstremnih događaja kao što su poplave, suše, šumski požari i jake oluje. Kada pogledamo planetu i neki duži vremenski period iza nas, vidimo da tih ekstrema ima sve više.

„Imali smo poplave u Kini gde je stradalo više hiljada ljudi, polave u Pakistanu, u Africi. Imali smo jaku sušu u Evropi čija ukupna šteta je preko 20 milijardi evra. Ono što je sigurno jeste da ćemo se u budućnosti suočavati sa eskalacijom ovog problema i da ćemo ovakve ekstreme sve češće viđati“, zaključuje gost Dnevnika, klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević.