Orlovi krstaši – impozantne ptice koje moramo čuvati kao „malo vode na dlanu"

Od trenutka kada je izgledalo da će orlovi krstaši da nestanu sa naših prostora, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije počelo je rad na međunarodnom projektu sa partnerima iz još četiri evropske države.

Danonoćno čuvanje tada jedinog gnezda omogućilo je preživljavanje mladunaca i krstaši su dobili šansu za opstanak.

„U Srbiji smo ovim projektom pokazali da ugrožene vrste možemo čuvati na vrlo posvećen način. Pre šest godina, naše kolege, volonteri i članovi su danonoćno bili uz poslednji par krstaša sa severa Banata Boru i Eržiku, i mi smo se trudili da uklonimo sve negativne uticaje čoveka u tom periodu za ove krupne ptice koje su na uznemiravanje izuzetno osetljive", rekao je Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Članovi Udruženja su zato o tome informisali lokalno stanovništvo, kako bi se obratila dodatna pažnja, a još jedan od problema je i krivolov. Pored ljudskog faktora, negativno na krstaše utiču i- loši vremenski uslovi.

„Oluja je bila maltene pred izleganje mladunaca, i bili smo u situaciji da napravimo veštačko drvo i gnezdo dok roditelji nisu prihvatili mladunce i izveli ih iz gnezda", dodao je Knežević.

Banat kao dom brojnim ugroženim vrstama

Veliki trud u zaštiti krstaša ove godine doprineo je da se izlegne pet mladunaca.

U proleće 2020. su dva nova orlovska para počela da se gnezde na severu Banata, zatim u zimu i proleće 2022. u srednjem Banatu još dva para krstaša napravila su gnezda, čime je populacija narasla na pet parova. Banat je poznat po biodiverzitetu i dom je brojnim ugroženim vrstama.

„Treba da nas ohrabri da kada se jedinke upare, dosta su vezane za teritoriju i kad pronađu partnera po pravilu se tu vraćaju, pa se nadamo da će i ta dva para početi sa gnežđenjem", objašnjava Knežević.

Gnezda krstaša zahtevaju jako i veliko drveće

Ove impozantne ptice, inače, zahtevaju specifične uslove za uspešno izvođenje potomstva, poput visokog, čvrstog drveća na kojima prave masivna gnezda, dovoljne količine dostupnog plena, kao i odsustvo zagađenja i uznemiravanja.

Zanimljivo je o što kada mladunci krstaša - napuste gnezdo, treba da prođe pet godina kako bi postali polno zreli, što je dodatni problem, uz namerno trovanje životinja, a orlovi krstaši su prve žrtve zabranjenih ljudskih aktivnosti, najpre tbog trovanja nekih drugih životinja.

Ove grabljicive nastanjuju ravničarske predele i pobrđa, i vole hrast lužnjak jer su im gnezda veoma teška, pa je potrebna stabilna baza da gnezda ne bi pala.

Praćenje uz satelitsku tehnologiju 

„Mi smo u prethodnih šest godina postavljali veštačke metalne potpore koje treba da osiguraju da ako krstaši tu naprave gnezdo, da to ne padne i to pomaže. Naši istraživači i zaštitari se trude da se te platforme postave na čvrste grane, da gnezdo ne padne ni u slučaju jake oluje. Takvog drveća koje može da podrži gnezdo orla krstaša je u Vojvodini sve manje. Sadili smo nove lužnjake, ali dok stasaju - treba da prođe dosta godina", rekao je i apelovao da stanovnike Srbije sa, ako znaju za veliko i stabilno drveće - treba da ga sačuvaju, poput zapisa.

Od prošle godine kretanja dva mlada krstaša, Mime i Mihajla, prate se uz pomoć savremene satelitske tehnologije. Orlovi dobijaju i metalne i plastične ornitološke prstenove kako bi se znalo njihovo poreklo i starost.

Ukoliko se detektuje da nema kretanja, tako se može spasiti život ugroženoj životinji.