Iskoristite krizu – investirajte u zaštitu naše planete jer su naredne godine ključne

Klima se nezadrživo menja i menja život na Planeti. Promene su stigle u svaki kutak sveta, a na Balkanu se ubrzavaju. U Srbiji smo u 2022. ušli sa sušom koja je usporila prolećnu setvu i gotovo prepolovila proizvodnju električne energije u hidroelektranama.

„Naš region je jedan od najranjivijih. U principu, toplija planeta znači da će klimatske zone da se pomeraju ka severu. Tako da posebno, u toplijem delu godine, kod nas imamo sve više ‘klime’ koja liči na mediteransku, imamo toplije i sušnije vreme. U tom smislu klimatske promene su kod nas vidljivije nego što je to globalni prosek", rekao je za Dnevnik RTS-a Vladimir Đurđević, vanredni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Profesor Đurđević se s tim u vezi nada da će aktivizam u borbi protiv klimatskih promena biti intenzivniji.

Na hiljade preranih smrti zbog lošeg vazduha 

Širom planete, svake godine je više od trinaest miliona smrtnih slučajeva posledica ekoloških uzroka koji se mogu izbeći, podatak je Svetske zdravstvene organizacije. U Srbiji je oko 12.000 preranih smrti zbog lošeg vazduha. Zagađenje svakako utiče na povećanje broja pacijenata sa respiratornim tegobama.

Profesor Đurđević navodi da bi rešavanje problema zagađenja vazduha trebalo da ide u dva pravca. Jedan pravac se odnosi na velike zagađivače kao što su termoelektrane i velika industrijska postrojenja, a s druge strane su mali zagađivači poput individualnih ložišta i važnost energetske efikasnosti.

U protekloj deceniji finansijska sredstva namenjena „zelenim" projektima na globalnom nivou uvećala su se 100 puta, podaci su jedne međunarodne bankarske grupacije.

„Tek vidimo prve naznake o tome kako bi to trebalo u budućnosti da izgleda i kako će izgledati. Jednostavno, ne možemo da nastavimo ovim putem. U jednom trenutku ćemo shvatiti da sva ta ulaganja su u stvari investicije u životnu sredinu", objasnio je prof. Đurđević.

Postoji izreka: Iskoristi krizu! Periodi bez padavina sa mnogo sunca, mogu se iskoristiti radom solarnih panela u bliskoj budućnosti kako bi se proizvodila čista električna energija.

„Preliminarna procena, za sada, za Srbiju je da bi oko 30 posto godišnjih potreba energije moglo da bude proizvedeno iz solarnih panela. Po meni su te procene čak neke donje granice, verovatno bismo mogli da budemo i efikasniji. Priča o solarnoj energiji se kod nas polako otvara. Svi naši građani su u poziciji da postanu takozvani proizvođači-kupci ili kupci-proizvođači, odnosno da – u slučaju da instaliraju solarni panel na svom krovu – mogu da koriste energiju iz mreže kada nemaju dovoljno solarne i, s druge stane, kada iz solara proizvode više nego što troše vrate višak u mrežu i na taj način smanje troškove", izjavio je prof. dr Vladimir Đurđević.

Na jugu Srbije, u Leskovcu, pokrenuto je više projekata za čistiju životnu sredinu.

Menjanje ekološke slike Leskovca

Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ugradnja kotlova na gas u pogonima toplane, svakodnevno uklanjanje divljih deponija poslednjih desetak godina iz korena menjaju ekološku sliku Leskovca i okoline.

U akcijama koje lokalna samouprava organizuje svakog vikenda uklonjeno je više od šeststo divljih deponija i sklonjeno šest i po hiljada tona smeća. Poslu se ne nazire kraj, jer se deponije ponovo stvaraju ali se radnici za higijenu i deponovanje smeća iznova vraćaju.
„Čistimo minimalno jednom mesečno, pokušali smo čak i da postavimo mobilijar kako bi sprečili deponovanje smeća, međutim ni to nije urodilo plodom", kaže direktor leskovačkog JKP Komunalac Vladimir Sinadinović.

Posle skoro 40 godina stari kotlovi u leskovačkoj toplani postaju deo istorije. U jednom od pogona počeo je da radi kotao na gas snage 11 megavata vredan 26 miliona dinara.

„Sada u ovom trenutku je još uvek aktivnost za petu kreditnu liniju KFW banke koja treba da rezultira sledeće godine zamenom još jednog kotla na mazut koji je lociran u Dubočici. Tada bismo kompletnu produkciju Toplane u Leskovcu, što se tiče proizvodnje toplotne energije, podigli na nekih 82 odsto iz nekakvih ekološki prihvatljivih izvora", rekao je Miloš Ilić, direktor JKP Toplana Leskovac.

Bez ispunjenja ekoloških normi nema investicija. Leskovac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima fabriku za prečišćavanje otpadnih voda. Uz pomoć Evropske unije u nju je investirano više od deset miliona evra.

„Probni rad od devet meseci je sada efektivan i efikasan i mulj već postoji u fabrici što se tiče laboratorijskih analiza, što se tiče svega onoga što smo očekivali parametri su potpuno identični", izjavio je Goran Cvetanović gradonačelnik Leskovca.

U iščekivanju merne stanice zagađenosti vazduha 

U Leskovcu poslednjih godina postoji mnogo ekoloških organizacija u kojima građani lokalnoj samoupravi ukazuju na probleme sa kojima se suočavaju. U udruženju Tim 42 ističu da je jedan od većih problema Leskovca zagađen vazduh, pre svega u zimskim mesecima.

„Najveći problem je zapravo to što efektivna merenja ne postoje i što građani tek sa zakašnjenjem saznaju kakvog je kvaliteta vazduh", rekla je Ana Pecarski iz Tima 42.

Jedan od većih zagađivača vazduha – leskovačka Opšta bolnica preći će sa mazuta na gas sa završetkom druge faze rekonstrukcije koja košta oko 45 miliona evra.

Stanicu za merenje zagađenosti vazduha Leskovac bi, uz pomoć resornog ministarstva, trebalo da dobije do kraja godine. To će svakako doprineti upostavljanju neophodnih ekoloških pravila koja se moraju strogo poštovati, jer je briga za očuvanje zdrave životne sredine proces i mora biti stalna.