Zašto se u jesen voda prevrće

Prevrtanje vode je prirodna pojava koja se dešava u jesen i u proleće. Kako objašnjava dr Zoran Marković, profesor ribarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, voda se prevrće kada su niske spoljne temperature i rashladi se površinski sloj vode koji postaje gušći i teži i ide ka dnu, a onaj koji je pri dnu, kao lakši, ređi i topliji ide ka površini.

Kada su videli da ribe plivaju tik ispod vode, očevici su se uplašili da je došlo do pomora ribe i desetak dana su pratili situaciju na terenu, te ustanovili da nijedna riba nije uginula.

„To su stotine riba na površini vode, zevaju kao da nemaju kiseonika i normalno da smo pomislili da je u pitanju ili zagađenje kanala ili nešto drugo. Ali ništa od toga nije bilo. Riba ide ka ovoj toplijoj vodi sa dna i kako poznavaoci kažu, posle mesec dana, riba se raziđe bez ikakvih posledica“, navodi Zoran Janković, jedan od pecaroša sa kanala Vizelj.

Kada se voda prevrne riba može ostati bez kiseonika

Prevrtanje vode se dešava uvek kada su nagle promene temperature vazduha i kada se površinski sloj rashlađuje. Najčešće se to dešava u jesen, mada postoji i prolećno prevrtanje vode koje je malo drugačije u odnosu na jesenje, objašnjava profesor Marković.

„Riba praktično ide u taj površinski sloj ne da bi pratila taj sloj koji je došao sa dna, već da bi se spasila od uginuća, jer sa dna gde se obično taloži dosta mulja i svega onoga što dospe u kanal Vizelj i druge kanale – fekalije, otpad iz prehrambene industrije – nalazi se na dnu i razgrađuje se. Kada takav sloj u kome ima dosta organskih materija u raspadanju dospe na površinu potroši keseonik i zauzme veći deo vodenog stuba i samo na površini ostane jedan tanak sloj gde ima dovoljno kiseonika da te ribe prežive“, naglašava gost Jutarnjeg programa.

Međutim, da je voda smo malo bila više zagađena, sigurno bi došlo do pomora ribe.

Pojava prevrtanja vode se pre svega dešava u stajaćim vodama, barama i jezerima, zatim sporotekućim rekama ili sporotekućim ili stajaćim kanalima.

Uginula riba nije bezbedna za ishranu

Dešava se da riba zbog deficita kiseonika ugine i trebalo bi da bude bezbedna za ljudsku ishranu, međutim, upozorava profesor Marković, kada imamo u vidu razloge zbog čega je došlo do nedostatka kiseonika, onda se postavlja pitanje da li takvu ribu treba koristiti za ishranu.

„Ja bih uvek predložio da se to ne čini, posebno što nemamo detaljna istraživanja koja većina zemalja ima i koja nam daju odgovor da li iz nekog kanala uopšte možemo konzumirati ribu, ne samo kada se desi prevrtanje vode, nego uopšte. To važi i za sve reke, jezera i sve druge vodene ekosisteme i sve ribolovne vode“, dodaje profesor.

Ukoliko želimo da budemo odgovorni prema prirodi, ribu koja ugine bi trebalo izvaditi, sahraniti u otvor koji je posut krečom, zatrpati i opet posuti krečom.

U svakom slučaju, smatra profesor Zoran Marković, trebalo bi podsticati nadležne službe da se obave istraživanja svuda gde se obavlja ribolov i gde se riba konzumira.